MAJKA ME RAZUMELA I OTIŠLA
Osećajući bliskost ovozemaljskog kraja, majka se oslobodila tog straha, shvatajući da joj na onom svetu ne treba ništa.
Majka me je razumela i potpuno prihvatila tek nekoliko dana pre smrti.
Iznenadila me je i odlikovala filozofskim rečima; zamisli se i odjednom reče:
‒ Tvoja misao je posebna!
Zašto me je onda „mučila“ četvrt veka? Širila strah ako bih pominjao svoje talente, pretila knjigama da će završiti u kontejneru i pitala se šta će mi to što pišem…
Nešto kasnije pomislih: „mučila“ me je zbog malignog straha od nemaštine, koju je iskusila u vreme seoskog detinjstva!
Kao da je tu u pitanju jedno rascepljeno osećanje spram vrednosti, koje bih aforistički sublimisao ovako: Vrednosti vrede, ali nisu vrednovane! Zato roditelji često i bolno misle da decu treba odvraćati od intelektualnih i umetničkih sklonosti ‒ da ne „zablude“ i da porodica ne dođe na ivicu gladi.
Osećajući bliskost ovozemaljskog kraja, majka se oslobodila tog straha, shvatajući da joj na onom svetu ne treba ništa; da tamo nema nemaštine. I da samo neke duhovne vrednosti, podržane ovde, a ponete odavde, imaju smisla. I ovde i tamo!