Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

RAZGOVOR SA UMETNIKOM S KOSMETA

Stvaralački čin umetnika na Kosovu je podvig, smatra slikar Filip Ristić. „Apstraktno, u mom slučaju, ne dolazi kao nametnuti likovni izraz, već kao jedini mogući odgovor na apsurd nove hologramske stvarnosti“, kaže Ristić.

 

Tokom stvaralačkog rada u vreme opake padnemije koronavirusa, od prošle godine do dana današnjeg, slikar Filip Ristić koji živi i stvara u Štrpcu na Brezovici, uhvatio se u koštac sa ovovremenim bitisanjem na umetnički način slikajući svet i zbivanja unutar otuđenog i usamljenog čoveka kojem je samoća nametnuta.

filip ristić

Filip Ristić će ovog meseca, ako sve bude kako je planirano, imati dve samostalne izložbe. Jednu u Velikoj Plani i drugu u Majdanpeku. Međutim, ovaj izrazito talentovan i visokoobrazovan slikar još nema nikakav stalni posao.

Razgovaramo sa njim o tek ostvarenim delima, novoj postavci slika inspirisanih životom u vreme pandemije koja nosi naslov „Novi svet“.

Pitanje života postalo je svakodnevni izazov

„Filip Ristić stvara prostore u slici koji tako zbijeni ograđuju i štite intimne misli. Radovi koji su nastali u periodu pandemije kreću se u dva glavna toka kao spore ravničarske reke, polako i strašno uvlačeći nas u svoje virove preplavljuju nas svojim dubinama. Misli zabeležene u crtežu konačni domet svoje eksplozije dostižu u koloritu“.

Ovako slikara Filipa Ristića profiliše likovni kritičar dr umetnosti Milena Vukajlović.

Od postanka čovečanstva čovek nije odavno bio ovako sam kao danas. To je malo obrađena tema u umetnosti. Stvaranje zahteva samoću, ali ne onu silom nametnutu. Trenutak u kome živimo pokidao je čovečanstvo. Filip Ristić je pripremio najsavremeniju izložbu slika. On se usmerio direktno na čovekovu intimu i svet misli koje su takođe okupirane strahovima, preprekama, ograničenjima, neslobodom… Njegove slike su važna i nedvosmislena poruka u vremenu kada se umetnost našla na ivici sveopšteg ambisa i svakovrsnih strahova od zaražavanja infektivnim virusom do egzistencijalnog straha.

Slikar sa KiM Filip Ristić na Prolećnom likovnom salonu u Velikoj Plani

Onlajn izložba u Galeriji „Masuka“ Galerija Centra za kulturu „Masuka“ u Velikoj Plani organizovala je ovih dana 22. „Prolećni salon 2021.“ Na ovoj izložbi svoje mesto našao je i rad mladog umetnika Filipa Ristića koji živi i stvara na Kosovu i Metohiji u mestu Štrpce. Filip Ristić je jedan od 37 slikara koji izlažu ovom prilikom i publici se predstavio slikom „Žuto polje“ (suvi pastel, na velikom platnu 70×50). Zbog epidemijske situacije u zemlji i mera koje nalaže Krizni štab, izložba “Prolećni likovni salon 2021.”, realizovana je onlajn, predstavljajući autore na Fejsbuk-stranici Centra za kulturu “Masuka” i stranici Galerije Centra za kulturu “Masuka”. Svi izabrani autori će nakon izložbe dobiti katalog izložbe i potvrdu o učešću na ovogodišnjem salonu, a na adresu navedenu u prijavi.

– Prošla godina je celu planetu stavila na ispit. To je vreme koje nas je vratilo na suštinu ljudskog bitisanja. Pitanje života postao je svakodnevni izazov. Za one koji žive u skučenom svetu Kosovsko-Metohijskih geta to je vrhunski podvig. Kako preživeti, a ipak ostati čovek? Suštinski egzistirati? Vreme izolacije, uskraćivanje sloboda, egzistencijalna neizvesnost. Nepodnošljiva teškoća postojanja! Sloboda, kao esencijalna potreba svakog umetnika biva kompromitovana i ugrožena. U toj atmosferi trostruke izolacije ciklus slika i crteža „Novi svet“ dolazi kao antiteza takvom poretku, na koji ne smemo pristati – jasan je stav Filipa Ristića.

O jednom drugom, odnosno prvom pitanju, a to je pitanje egzodusa Srba sa Kosova i Metohije od 1999. godine Ristić nam takođe predočava svoj doživljaj i mišljenje:

filip slika 1

– Jako teško pitanje. Živeti u Prištini, a zatim u Prizrenu, ostaje mi u sećanju kao najlepši san. Prolaziti svakodnevno pored Bogorodice Ljeviške u povratku iz škole, činilo mi je tada nespoznatljivo zadovoljstvo. Zatim odlazak u manastir Svetih Arhangela i na grob cara Dušana… Eh! Privilegija čiji značaj tek sada razumem. Bezbrižno detinjstvo nasilno prekinuto u metafori jedne izbegličke kolone duge dvanaest kilometara. Osećam se kao biljka koju su iz svog autohtonog okruženja presadili u neku tuđu baštu, koja nažalost nikada neće biti moja… Povratak na Kosovo i Metohiju za mene znači potragu za izgubljenim vremenom, domom pre svega… Borba sa vetrenjačama, unapred izgubljena bitka – kaže naš sagovornik.

Na prozaično, ali neizbežno pitanje umetnik – vreme u kojem živi i stvara, Filip ima filozofsko gledište:

– Pikaso je govorio: „Umetnik mora da živi u ubeđenju da je upravo doba u kojem živi i stvara najpragmatičnije“. Šta to znači?! Ne postoji idealno vreme za umetnika. Umetnik je u konstantnom rascepu, od ushićenja do očajanja. U egzistencionalnom smislu izuzetno teško svakako. Iz prizme umetnika koji živi i stvara na Kosovu i Metohiji, stvaralački čin se može smatrati izvesnim podvigom.

„Novi svet“ je sublimirana ludost savremenog sveta

Živeti na Kosovu i Metohiji u jednoj župi (Sirinićkoj) koja nikad nije bila porobljena je svakako neodoljiv specifikum za umetnika. Kako je mladom stvaraocu koji je ostao da živi i stvara u bezbednosno nesigurnom i politički nestabilnom delu sveta i bez zaposlenja koje donosi zaradu?

– Živeti na Kosovu i Metohiji, a pritom baviti se umetnošću, svakako predstavlja svojevrstan izazov, a danas i presedan. Međutim, takođe i jednu vrstu privilegije. Život umetnika u ovom slučaju možemo posmatrati iz dva ugla. Jedan je taj da u takvoj atmosferi bezbednosno-političke nesigurnosti, permanentnih previranja i antagonizama umetnik nalazi izvesnu dozu inspiracije. Međutim, to podrazumeva konstantnu umetničku aktivnost. Jako težak zadatak! S druge strane, egzistencijalna neizvesnost je nažalost sve vreme prisutna i predstavlja svakodnevni balast.

Zašto je apstrakcija danas gotovo ideal mladih slikara?

filip slika 2

– Sam pojam apstrakcije danas je diskutabilan. Možete slikati mrtvu prirodu, ali ne i da se ne zapitate da li je ta jabuka stvarna ili tek imaginarna projekcija. U nametnutom novom svetu, novoj stvarnosti kako je svetski dušebrižnici nazivaju, apstraktno dominira. Apstraktno je vreme, novac, pa su nam i prijatelji takođe postali apstraktni. Prethodna godina je afirmisala apstraktnu misao kao jedini mogući diskurs. Dok su sveopšte ljudske vrednosti postale čista utopija, mikročipovi bliska budućnost, Bil Gejts nam predlaže da jedemo meso iz laboratorije. Valjda sa nadom da nećemo postati kanibali i greškom početi da jedemo i svoju vrstu, koja sve više liči na čipovano stado ovaca. Apstraktno, u mom slučaju ne dolazi kao nametnuti likovni izraz, niti kao težnja za savremenim likovnim tendencijama, već kao jedini mogući odgovor na apsurd nove hologramske stvarnosti – kaže Filip Ristić, pa dodaje:

– „Novi Svet“ predstavlja sublimiranu ludost savremenog sveta. Odsustvo prirodnog, ovaj asocijativni kolaž metafizičkog, distopijskog pejzaža koji je ovaploćen u jednu novu stvarnost uskraćuje nam pogled u svetlu budućnost. Likovni elementi koji stvaraju narativ svakog dela, bilo da su to ekspresivan crtež, izrazita pastuoznost iliti čista površina, zbijeni su i u haosu. Oni su deo istog metafizičkog prostora. Međutim, oni ne komuniciraju – otuđeni su, kao da svaki potez, crtež, svaka struktura ili površina živi jedan svoji život. Lišen ičega prirodnog i ljudskog.

*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-

Iz biografije Filipa Ristića: Rođen je u Beogradu 1988. godine. Diplomirao slikarstvo u klasi profesora Zorana Furunovića na Fakultetu umetnosti Prištinskog univerziteta sa privemenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Master studije završio je na istom fakultetu kod istog profesora 2018. godine. Imao je nekoliko samostalnih izložbi, a učesnik je više kolektivnih izložbi i likovnih kolonija. Za dosadašnji rad dobio je dve nagarde. Od nedavno je član ULUS-a. Živi i stvara na Kosovu i Metohiji, u Štrpcu.

Izvor: Jedinstvo

Autor: Slavica Đukić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: