SRDŽBA NAŠA NASUŠNA
Gnevnost je jedno od najnegativnijih stanja ljudske duše. To je složeno stanje i u njemu se udružuje više razarajućih tendencija.
Gnevnost je, pre svega, povezana sa gordošću, a zatim i sa okrutnošću. Gnevnost (gnev, ljutnja, srdžba, bes) je, jednom rečju, demonsko stanje ljudske duše.
U Novom zavetu, apostol Jakov u svojoj Poslanici kaže: „Čovekov gnev ne stvara pravednost pred Bogom“. Dakle, gnevnim stanjima, ma šta sa druge strane čovek činio i koliko god se za vernika izdavao, ne može postići pravednost. Kaže Gospod: „A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu. Ako, dakle, prineseš dar svoj na žrtvenik i onde se setiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi onde svoj dar pred žrtvenikom i idi prvo se izmiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj“. Znači, sve naše žrtve, sve što činimo pod parolom dobra, za Crkvu, za bližnje – ako činimo na tragu gneva, besa, jarosti prema bližnjem, ni u kakvo nam se dobro uračunati neće.
Gnevnost je, pre svega, povezana sa gordošću. Gnev je, zatim, povezan sa okrutnošću. Nije li vrlo često i osećanje zavisti i ljubomore ono koje nas baca u stanje gneva? Vredelo bi oslušnuti reči našeg Sv. vladike Nikolaja, koji kaže: „Jedino se smete ljutiti protiv sebe. Ne protiv drugih. Ljutnja dovodi do gneva, gnev do besa, a ko zna na šta će vas sve bes navesti!“ Pustiti gnev iz sebe – mnogi kažu to je zdravo; zdravo je i opsovati, zdravo je i viknuti, zdravo je i lupiti rukom o sto. A pustiti gnev iz sebe doprinosi, zapravo, samo tome da gnev eskalira u nešto još gore.
Danas je na Zapadu, pogotovo u Americi, izuzetno popularna izrada figurica sa likom nekog šefa, čovečuljka u odelu biznismena, koga ćete staviti na svoj radni sto i, kada vas niko ne vidi, moći da udarate po njemu do mile volje. I tako ste se vi oslobodili svog besa jer ste mogli i svog šefa po glavi da udarate! Bio sam par puta prisutan u nekim kancelarijama, gde sam video kako su sekretarica ili neko drugo osoblje, ne obazirući se na prisustvo stranih ljudi, a vrativši se iz direktorove kancelarije, počeli tako da udaraju. Kaže: „Ovo mi je psiholog savetovao, ovako se oslobađam gneva“.
Bilo bi dobro kada bi čovek ispuštanjem gneva iz sebe, otvaranjem tih „ventila“, mogao da reši problem. Međutim, problem se time ne rešava. Problemi se time, zapravo, samo umnožavaju. Jer, puštanjem tih „ventila“ i eskalacijom gneva, mi zapravo počinjemo nehotice, a onda i hotimice da povređujemo druge oko sebe.
U 6. veku, u Tavatijskoj pustinji, bila su izuzetno popularna dva monaha – Sv. Varsanufije i Jovan. Izuzetno su bili obrazovani, ni sa kim lično nisu stupali u kontakte, ali su velikom broju ljudi odgovarali na pisma, decenijama. I jednom se jedan čovek obratio Starcu Varsanufiju sa pitanjem: „Kako ću, Starče, na najbolji način sebi i deci svojoj da objasnim šta je hrišćanstvo i ko je pravi, dobar hrišćanin?“ Očekivao je bar nekoliko stranica delikatnog odgovora, a Starac Varsanufije je odgovorio kratko: „Hrišćanin je onaj koji drugoga ne povređuje“. Ako bi ova definicija bila skener, pitam nas: koliko bi zaista pravih hrišćana bilo u ovom gradu, u ovoj zemlji, na ovoj planeti?
Hrišćanin je onaj koji drugoga ne povređuje. Evagrije iz Ponta, mudri pisac, u svome delu „Uticaj na molitvu“ kaže: „Ali, pošto znam da je jarost i gnevnost ono što razara čistu molitvu, činjenica je da ne možete kontrolisati svoj gnev ukoliko niste spremni da se smirite. A nikada nećete biti u stanju da se iskreno molite, ako ste pri tom gnevni. Teško da ima vrline od koje zli dusi više zaziru nego što je to krotost, odnosno, smernost“. I naš Spasitelj nam isto poručuje, da Ga sledimo u krotosti: „Naučite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim“. Sv. Kasijan navodi strašne reči: „Ko god mrzi na brata svoga, taj je čovekoubica. Jer, mržnja, zapravo, kao ništa drugo, uništava život. I potpuno je jasno da mržnja nikuda, a pogotovo do vrline, dovesti neće. Na kraju, ne smemo ničim biti opravdani. Ne možemo reći da nismo znali, da nismo čuli jer, ako sve što imamo predamo, ako se bez kraja molimo, ako žrtve prinosimo, a u srcu svom bes protiv ma koga podgrevamo, ništa nam se ovo uračunati neće“.
Sv. Maksim Ispovednik, u svojoj sjajnoj knjizi „400 glava o ljubavi“, kaže: „…što se zlopamćenja tiče, moli se za onoga ko te je uvredio i ti ćeš se izbaviti“. Jedino rešenje je – moliti se za onog koji te je uvredio. Imate samo dve mogućnosti: ili da budete zlopamtilo i da u sebi uvećavate kolekciju čireva, ili da počnete da se molite za onoga koji vam je bilo kakvo zlo naneo. To nije lako, ali je i te kako moguće. I videćete da će Gospod delovati kad-tad, i na njega i na vas.
Protojerej dr Miloš Vesin
Izvor: Saborna-crkva.com