MREŽA
Pronađoh mrežu, na obali leži
kraj jezera starog, Tiberijskog, osta,
tamo gde je ispusti ribar Simon,
apostol Petar pre nego što posta.
U pesku pokidana mreža čeka,
za dobar ulov svaka je stvorena,
onu koja nije ojačana verom
pocepa oštrica, vetar ili stena.
Podigoh mrežu, možda mene čeka,
svakome je Gospod misiju podario,
da bi iz mora poroka i strasti
gladne, žedne Boga, duše izbavio.
Apostolska mreža, na širokom moru,
velikom ulovu stremi i teži,
za manji će i ova korisna biti:
ulovljen ljubavlju – ljubavlju mreži…
Ušivam mrežu i pletem krug,
dodajem što mora, oduzimam što treba…
slabost je moja pletivo parala,
iz svakog čvora rasplitač vreba.
Uz psalme divne, pesme starostavne,
od zavetnih reči zategoh čvorove,
pesma je o mreži pletenoj za ljude
privukla i raspevane angelske horove.
Čvorove nove, na obali spasa,
od Gordijevog jače, uz molitvu vežem,
i perle nade u bisernu nisku,
uz Božiju pomoć, u talase prežem…
Pletem dok ulja u svetiljkama ima,
dok pesak ne istekne, ko što teče vreme,
da svedočim Nebo da je svetlost sama,
uprtih na leđa mreže slatko breme.
I mi, nedostojni apostolskih mreža
(čija je misija evangelska, teža),
koji su se i sami u njih udomili
lovimo da bismo druge ulovili…