Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NAVODNJAVANJE I NEGATIVNI EFEKTI

Brojne višegodišnje analize pokazale su da navodnjavanje daje pozitivan efekat na povećanje prinosa.

 

Iako se isprva misli da će navodnjavanje samo još više povećati i prinos i prihod, njime se mogu naneti i neki negativni efekti zemljištu. Da bi se oni izbegli, najpre se moraju planski odrediti i aktivnosti kojima će se očuvati kvalitet oranica.

navodnjavanje

Na teritoriji naše zemlje suša je s godinama sve izraženija i nanosi velike štete poljoprivrednoj proizvodnji. Bez navodnjavanja intenziviranje proizvodnje skoro i da nije moguće. Pri  tome se najčešće misli na površinsko i podpovršinsko navodnjavanje. Različitim pumpama, pogonskim motorima, sistemima za kapanje ili jednostavnim baštenskim crevima.

Ukoliko se navodnjavanje nepravilno primenjuje ili se primenjuje u neodgovarajućim uslovima, mogu se javiti problemi kao što su ispiranje hranljivih materija iz zemljišta i osiromašenje površinskog sloja zemljišta. Pored toga, mogu se pojaviti zabarivanje i zaslanjivanje zemljišta. Kao i pogoršanje vodno-fizičkih osobina zemljišta i irigaciona erozija.

Posledice lošeg navodnjavanja

Iskorišćavanje hranljivih materija iz zemljišta u uslovima navodnjavanja je veoma intenzivno. Jer se u navodnjavanju ostvaruju visoki prinosi iz jedne, dve ili tri žetve godišnje. Ukoliko se primenjuju velike količine vode, dolazi do ispiranja hraniva u dublje slojeve zemljišta jer su mineralne materije rastvorljive u vodi. Ako se tom prilikom ne vodi računa o količini hraniva u zemljištu putem sistemske kontrole prirodnosti zemljišta, u zemljištu će postepeno opadati plodnost, a samim tim i prinosi. Ovaj problem može da se izbegne primenom adekvatnih mera, pre svega odgovarajućim plodoredom, đubrenjem i adekvatnom obradom zemljišta. Problem ispiranja hranljivih materija iz zemljišta se rešava tako što se mora voditi računa o pravilnom određivanju vremena zalivanja.

Zabarivanje zemljišta nastaje kada nivo podzemne vode pređe kritičnu visinu koja je nepovoljna za razvoj većine poljoprivrednih kultura. Tada dolazi do potpunog zasićenja zemljišta vodom, nestaje vazduh iz zemljišta koji je neophodan korenu biljke, smanjuje se aktivnost mikroorganizama, a time i mineralizacija organskih materija. Zbog toga biljke zaostaju u rastu i suše se. Kod korena tom prilikom dolazi do asfikcije. Odnosno do gušenja korenovog sistema biljke. Ovakva zemljišta ne mogu na vreme da se pripreme za setvu. Kao rešenje javlja se odvodnjavanje zemljišta i druge agromeliracione mere.

Voda koja ima visok procenat soli može uzrokovati zaslanjivanje zemljišta. Uporedo sa ovim procesom javlja se i alkalizacija zemljišta. Oba procesa dešavaju se usled navodnjavanja vodom lošeg kvaliteta. Do toga može doći usled podizanja nivoa podzemne vode koja je zaslanjena i kada se navodnjava vodom koja sadrži povećanu količinu soli, a naročito kad se primenjuju velike količine vode. 

Navodnjavanje – da ili ne?

Na kraju, sve ovo natera prosečnog ratara da se zapita da li se navodnjavanje iole isplati? Neadekvatnim i prekomernim vlaženjem zemljišta pogoršava se njegova struktura, zemljište se zbija i postaje slabije porozno, te stoga sporije upija i propušta vodu. Usitnjene čestice zemljišta lakše se kreću u zemljištu sa vodom i erodiraju.

Pravilnim određivanjem zalivnih normi, izborom odgovarajućeg načina i opreme za navodnjavanje i njihovim prilagođavanjem uslovima zemljišta sprečava se ili se umanjuje pogoršanje vodnih i fizičkih svojstava zemljišta i pojava irigacione erozije.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: