Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ČIST PROFIT

Iridijum je poskupeo zbog poremećaja u snabdevanju u proteklih godinu dana, kao i rastuće potražnje na polju proizvodnje elektronskih ekrana.

 

Vrednost koju ima iridijum, plemeniti metal iz platinske grupe elemenata koja se retko nalazi u prirodi, porasla je za čak 131 odsto od početka januara. Proizvodnja tih elemenata donosi čist profit, jer troškove eksploatacije pokrivaju glavni minerali iz kojih se ta grupa dobija. Srbija se time do sada nije bavila, ali bi mogla, uz volju, ulaganja i vreme.

iridijum

Porast vrednosti iridijuma daleko je nadmašila rast bitkoina od 85 odsto. Njegova cena popela se na 6.000 dolara za uncu (manje od 30 grama), što ga je učinilo više od tri puta skupljim od zlata. Do skoka je došlo zbog poremećaja u snabdevanju u proteklih godinu dana, te rastuće potražnje na polju proizvodnje elektronskih ekrana, u kojoj se koristi.

Iridijum u Srbiji

Iako se Srbija do sada nije bavila eksploatacijom iridijuma, naša zemlja bi mogla da počne da ga proizvodi, zajedno sa drugim elementima iz platinske grupe, platinom, paladijumom, osmijumom, rutenijumom i rodijumom, jer za to postoje geološki uslovi.

Elementi iz te grupe nemaju svoje rude, već se dobijaju kao nusprodukti, obično iz ležišta gvožđa, bakra, nikla i kobalta, od onoga što ostane nakon tehnološke prerade glavnih mineralnih sirovina.

„Sva ta ležišta bi primarno bila ležišta gvožđa, nikla ili kobalta, koja imamo na nekoliko mesta u Srbiji. Potencijalna ležišta gde bi mogla da se eksploatiše ova grupa elemenata su oko Kraljeva, Aranđelovca, Trstenika… To bi imalo vrlo veliki značaj“, predočava geolog iz Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović.

Iako se u prirodi nalazi u malim količinama, ta grupa elemenata ima veoma široku primenu zbog svojih značajnih karakteristika. Iridijum se pretežno koristi u elektrotehnici i medicini. Od njega se prave medicinski instrumenti, specijalni noževi i rezni alati, visokootporne žice, predmeti sa velikom otpornošću na toplotu…

„Dobijanje ovih elemenata je ’džabe‘, zato što je glavni metal pokrio sve troškove i zaradu. Ovo je sve čista zarada. Metale platinske grupe elemenata ste dobili ’džabe‘, a imaju cenu na svetskom tržištu“, ističe Mijatović.

Sa tržištem koje je mnogo manje od onih koja imaju njegovi poznatiji sestrinski metali, pitanja proizvodnje mogu imati veliki uticaj na cene iridijuma. Njime se ne trguje na berzi ili putem fondova. Kupci na malo ograničeni su na nekolicinu dilera, a nekoliko glavnih investitora koji ulažu u njega odlaze direktno kod proizvođača.

Dug i složen proces

Pre otvaranja rudnika i početka eksploatacije neophodno je uraditi, pre svega, geološka, a potom i tehnološka istraživanja.

„To je jedan vrlo složen i komplikovan proces, od početka geoloških istraživanja, preko otvaranja rudnika, do prerade rude i dobijanja metala. Kroz mnoge faze mora da se prođe kako bi na kraju sve to bilo i ekološki ispravno. Normalno, nigde nema stoprocentne ekološke ipsravnosti i sigurnosti“, napominje Mijatović i dodaje da postoje načini da se zagađenje svede na minimum.

Taj proces trajao bi najmanje sedam godina, do stvaranja uslova za početak eksploatacije. Osim istraživanja i rudnika, za eksploataciju je potrebna i posebna tehnologija, koju Srbija trenutno nema.

Nedostaje i kontinuitet u istraživanju platinske grupe elemenata. U proteklih osamdesetak godina, vršena su samo povremeno i to u okviru istraživanja domaćih ležišta gvožđa, nikla i kobalta, predočava Mijatović:

„U vrlo velikim vremenskim razmacima su trajala istraživanja, pa se onda objavljivao poneki podatak – nađena platina ovde, nađen iridijum onde… Mi imamo neke podatke u istraživanjima na teritoriji Srbije. Ti rezultati, s geološkog stanovišta, upućuju na to i daju opravdanje za kretanje u ozbiljnije istraživanje platinske grupe elemenata“.

Deo privlačnosti iridijuma dolazi zbog ograničenog ulaganja u proizvodnju platine, koja se u velikoj meri koristi u auto-katalizatorima, dok investitori vagaju potencijalno povećanje potražnje za platinom i nove tehnologije bazirane na vodoniku.

Iridijum je najrasprostranjeniji u Rusiji, Južnoj Africi i Kanadi, a ima ga i u Južnoj Americi. U svetu se najčešće eksploatiše iz ležišta bakra i nikla.

Izvor: Sputnjik

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: