Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ŽITIJE PREPODOBNOG EVSTATIJA

Sveti Evstatije bio je veliki revnitelj i zaštitnik Pravoslavlja. Kao takav naročito se istakao na I Vaseljenskom saboru gde je učeno i razložito pobijao učenje Arijevo.

 

Sa ostalim Svetim Ocima, sveti Evstatije ispovedaše pravilno da je Isus Hristos kao Sin Božji ravan Ocu i Duhu Svetom po božanskom suštatstvu. Po smrti cara Konstantina arijevci opet nekako dobiju prevagu, te počnu ljuto goniti Pravoslavlje. Sveti Evstatije bude svrgnut sa svoga prestola i proteran najpre u Trakiju, a potom u Makedoniju. Stradaše mnogo i dugo, dok najzad ne predade svetu dušu svoju Bogu 345. godine.

sveti evstatije

Kada se arhiepiskop antiohijski Filogonije prestavi, na upražnjeni presto dođe ovaj blaženi Evstatije (324 g.), zaista dostojan takvog čina, jer beše svet životom, čuven mudrošću i velik revnošću za pobožnost. To se pokaza i u Nikeji na Prvom Vaseljenskom Saboru (325 g.), za vreme cara Konstantina Velikog, gde se sa svetim Ocima borio protiv Arija i osudio njegovo bogohulno jeretičko umovanje, koje je govorilo da je Sin Božji stvorenje, a ne Tvorac, i da nije jedne suštine i časti i vlasti sa Ocem.

Pošto sveti Evstatije posrami i anatemi predade bogohulnu jeres arijansku i ispovedi da je Sin jednosuštan sa Ocem, on izazva zloću jeretika protiv sebe, naročito Evsevija nikomidijskog, Teognija nikejskog i Evsevija kesarijskog. Oni se osobito osiliše kada, po predstavljenju Konstantina Velikog, presto zauze njegov sin Konstancije, koji pristade uz Arijevu jeres i stade je veoma štititi i veličati. On dade arijancima vlast da gone i zlostavljaju Crkvu pravoslavnu. I silno pomagaše arijanstvo bezakonom silom i nepravednom vlašću.

Tada gorepomenuti Evsevije nikomidijski, po izgnanju svetog Pavla Ispovednika, postade i patrijarh carigradski. Ali još mnogo pre toga, on jednom svrati tobož uzgred u Antiohiju sa Teognijem nikejskim, pošto su bili na putu za Jerusalim. I tu sazvaše nepravedno zborište protiv svetitelja Hristova Evstatija (oko 330 g.), te ga zbaciše s prestola i lišiše sana, izmislivši protiv njega ove neosnovane krivice: nepravo veruje, jer jeresuje i nemoralno živi. Jer oni velikim novcem potkupiše neku ženu bludnicu da okleveta svetog Evstatija, kako je tobož od njega zatrudnela i rodila dete. I uđe ta žena u sabor, sa detetom u rukama, klevetajući i vičući: Od arhiepiskopa Evstatija zatrudneh i rodih.

Prisutni sabornici zatražiše od nje da svoje reči potvrdi zakletvom. I zakle se nesrećna žena da joj je dete od Evstatija. Tada sabornici svrgoše svetitelja i poslaše na zatočenje u Trakiju.

Potpuno ispravan i nevin Hristov ispovednik Evstatije otrpe nepravednu optužbu i progonstvo. I u zatočenju prestavi se ka Gospodu i ode u nebesku otadžbinu, oko 345. godine. A žena koja okleveta svetoga, teško se i ljuto razbole. I uvidevši da je to kazna Božja zbog nepravedne optužbe i klevete na nevinog i čistog arhijereja, ona kaza istinu da je zlatom bila potkupljena da okleveta svetitelja; kaza i ko ju je potkupio i da se lažno zaklela, jer je zatrudnela od Evstatija kovača, a ne od arhiepiskopa Evstatija.

Posle sto godina (oko 482 g.), u vreme cara Zenona, česno i sveto telo svetog oca našeg Evstatija Ispovednika bi veoma svečano preneseno iz zatočenja u Antiohiju. Tada su svi žitelji Antiohije izašli osamnaest milja u susret svetitelju sa svećama i pesmama i kadionicama, slaveći Hrista Boga, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog vavek, amin.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: