PREKVALIFIKOVANJE

Zašto bi potrošači plaćali kilogram svinjskog buta 450 ili 500 dinara, ako je cena „žive vage” 120 dinara, pita Zoran Erić, predsednik Unije stočara Srema i Mačve.

 

Agrarna komora poljoprivrednih proizvođača Srbije uputila je zahtev vladi i Ministarstvu poljoprivrede da se razmotri mogućnost intervencije države u otkupu svinja i junadi.

proizvođači svinja

Kako se navodi, Agrarna komora razmatrala je aktuelne probleme u stočarstvu i budući da postoji zastoj otkupa stoke predlažu nadležnima da ukoliko je moguće odobre zamenu tovnih svinja i junadi za kukuruz preko Republičkih robnih rezervi.

– Ovom intervencijom, u teškom momentu, to bi bila pomoć farmerima u Srbiji da se reše tržišnog viška, a tim potezom bi uticali na zanavljanje novog ciklusa u proizvodnji mesa – naglašava se u saopštenju i dodaje da nije potrebno navoditi koliko je za Srbiju važan ovaj sektor za obezbeđivanje samodovoljnosti u proizvodnji hrane.

Podsećaju i da je poslednja intervencija države bio otkup junadi preko Republičke direkcije za robne rezerve i stimulacija sa 20.000 dinara za prodaju grla klanicama.

Zoran Erić, predsednik Unije stočara Srema i Mačve kaže da to udruženje podržava ovakvu inicijativu a predlaže i da se seljacima, ukoliko je moguće, iz robnih rezervi kao pomoć da kukuruz jer je cena svih žitarica porasla.

Situacija na tržištu je loša, navodi naš sagovornik. U jednom trenutku otkup tovljenika je prestao, pa je posle reagovanja proizvođača ponovo krenuo ali po izuzetno niskim cenama. Otkupna cena svinja trenutno je od 110, do maksimalno 120 do 125 dinara (plus PDV) po kilogramu i to u mini-klanicama.

– Mislim da to ne vodi ničemu. Nakupci mešetare i plaćaju nisku cenu. Domaće svinjarstvo je ugroženo. Veliki broj stočara odustaje i prelazi u ratarstvo. Cene žitarica su trenutno jako dobre ali to ne može da potraje večno. Prošle godine se pogodilo da su bili dobri i prinosi i cena. Šta ćemo ako dođe suša – naglašava Erić i dodaje da moramo održati samodovoljnost svoje proizvodnje i da je kriza sa koronom to najbolje pokazala.

Ovaj sektor proizvodnje hrane globalno trpi verovatno najveći uticaj zdravstvene krize. Na mnogim tržištima postoje veliki viškovi a globalna cena mesa u proseku je pala za 4,5 odsto u odnosu na 2019. godinu. Svetska cena svinjetine pala je za 3,6 procenata, a govedine za 1,4.

Prema podacima Privredne komore Srbije kod nas je evidentiran pad potrošnje za oko 20 odsto, što dovodi u problem celokupni sektor.

– U Evropi se cene svinja i mesa polako vraćaju na vreme pre kovida. Jasno je da postoji uticaj pandemije. Ali ako govorimo o padu potrošnje, kako to da ima kupaca i nakupaca svinja po ceni od 120 dinara, a nema za 150 – navodi on.

Smatra da su u svemu ovome deblji kraj izvukli i potrošači i pita zašto ne pojeftini i meso u radnjama, ako je otkupna cena svinja ovako niska.

– Da li ste primetili da je meso jeftinije u Srbiji? To se ne događa, možda je za nijansu i skuplje. A ta cena je formirana pre godinu dana kada je „živa vaga” bila od 160 do 180 dinara po kilogramu. Trgovinski lanci su najveći profiteri u svemu ovome, pa onda klanice – kaže predsednik Unije stočara Srema i Mačve.

Država je poslednji put reagovala s interventnim otkupom 2019. godine a pre toga i 2015. zbog poremećaja na tržištu i pada otkupnih cena svinja.

Erić napominje da je interventnog otkupa bilo u više navrata i to je u određenom momentu davalo rezultat. Možda bi i sada dalo ako bi se učinilo po modelu koji je nedavno urađen za proizvođače junadi.

Prema saznanjima i iz ovog udruženja, za isporuku pred 1. maj i Uskrs stiže od 50.000 do 60.000 tovljenika iz Mačve i Srema.

– To je broj kojim raspolažemo i klaničari i trgovinski lanci jako dobro to znaju. Smanjuju cenu svinja, kako bi jeftino kupili robu ali ne spuštaju i cenu mesa. Zašto bi potrošači plaćali svinjski but 450 ili 500 dinara, ako je cena svinja 120 dinara – ističe Zoran Erić.

Izvor: Politika.rs