Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

VRBICA

Jeromonah Ignatije Šestakov pripovedao je o Lazarevom vaskrsenju i to je za njega priča o svakom od nas.

 

Danas se sećamo čuda koje je Gospod Isus Hristos učinio na putu ka Svojim stradanjima. Gospod vaskrsava Lazara, čoveka koji je bio drug Božiji, Njegov učenik, i rođeni brat Marte i Marije koje su služile Hristu (v.: Jn. 11) i koje su bile među Njemu najbližim ljudima.

priča o svakom od nas

Lazar se razboleo i umro je. Položen je u grob, po tadašnjim običajima u pećinu, koja je posle toga bila zatvorena kamenom. Prošlo je već prilično mnogo vremena i njegovo telo je počelo da se raspada. Kad je Hristos došao da ga vaskrsne njegova sestra je u nedoumici rekla: «Već smrdi.» U ovim rečima je bilo u sumnje u to da je tako nešto moguće. Kako je moguće vaskrsnuti čoveka čije se telo već vidljivo raspada? Odnosno, on nije umro nedavno ili juče, već su očigledno vidljive posledice njegove telesne smrti. Gospod vaskrsava Lazara i on je kasnije još dugi niz godina služio imenu Gospodnjem i upravljao je Crkvom na Kipru, gde ga se ljudi i danas sećaju i poštuju ga.

To je priča i o svakom od nas. Uopšte, svi jevanđeljski događaji su ovde s nama i sve vreme prožimaju ceo naš život. Svi jevanđeljski događaji su neposredno vezani za naš lični život, i što je glavno, za spasenje naše duše. Svaki čovek koji je primio sveto krštenje i čak svaki čovek koji je bar jednom u životu načinio korak ka spoznaji istinitog Boga već je drug Božiji, kao što je to bio Lazar.

Ali naši grehovi i naš nemaran život nas često dovode do toga da nastupa smrt svega dobrog, lepog i Božanskog u našoj duši. Naši grehovi razlažu naš život, ubijaju ga, i mi sami počinjemo da smrdimo, a da to ni ne primećujemo.

Ima grehova, strastvenih navika i bolesti koji zaista izazivaju neprijatan miris. Ljudima koji se nalaze u blizini takvog čoveka biva neprijatno. To je očigledno ispoljavanje posledica greha. Uopšte, teško je nalaziti se u istoj prostoriji s grešnikom. Mnogi na osnovu sopstvenog iskustva znaju da se u tom slučaju širi neki težak zadah. Isti takav težak zadah se oseća u blizini pokojnika koji se raspada. Živ čovek ne može da izdrži ovaj zadah, koji ga truje.

Ovakve ljude koji već smrde zbog svojih grehova, koji su već skoro propali i umrli Gospod vaskrsava, čisti, približava Sebi i sjedinjuje sa Sobom u večnom vaskrsenju i večnom životu. Lazareva priča je priča svakog od nas.

Ovaj događaj nam govori i o tome kako pažljivo i s kakvom ljubavlju treba da se ophodimo prema našem bližnjem koji greši. Kao što su sestre molile Hrista, plakale, pričale o smrti svog brata, tako i mi treba da vapijemo ka Gospodu zbog smrti i raspadanja našeg bližnjeg, da Ga molimo i da bezgranično verujemo da je On – Sin Božiji i da može da vaskrsne grešnika.

Prolazi Veliki post i mnogi od nas se užasavaju zbog svesti o tome da je vreme prošlo uzaludno, da su ostali isti hodajući leševi koji se raspadaju zbog svojih grehova kao što su i bili. Ali pred Strasnu sedmicu Gospod nam daje radost Vaskrenja, podseća nas na to da će nas vaskrsnuti i da ima moć da nas izbavi od svakog greha, raspadanja, smrti i truleži.

Svako od nas nosi na sebi znamenje pobede – krst Hristov. I mi kao deca Božija, kao svedoci vaskrsenja Četvorodnevnog Lazara, sad kad Gospod kreće na Svoja krsna stradanja, nosimo ovaj Hristov krst kao «oni koji nose znamenje pobede» i kličemo: «Osana, blagosloven Grjadij vo imja Gospodnje!» («Osana, blagosloven je Onaj Koji dolazi u ime Gospodnje!»)

Amin.

Sa ruskog prevela Marina Todić

Izvor: Pravoslavie.ru

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: