Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ATRAKCIJA NAMENJENA ELITI

Pekara „Pan Pinja“, koja se nalazi se u gradiću Algatosin u pokrajini Malaga, proizvodi hleb sa zlatom i srebrom dostupan tek nekolicini probranih gurmana. Tako visoku cenu posebno su spremni da plate predstavnici arapske i ruske elite.

 

Kada je Huan Manuel Moreno počeo da radi u pekari dede svoje buduće supruge u gradiću u Malagi, on je tačno znao šta treba da uradi: da peče najskuplji hleb na svetu i to sa zlatom! Prethodni posao sladoledžije mu je dosadio ─ shvatio je da su mu tu mogućnosti ograničene i da je u tom poslu ostvario sve što je mogao.

hleb sa zlatom

„Našao sam se u toj pekari i odlučio da je učinim jednom od najboljih u Malagi. Do kraja sam se posvetio poslu i, evo, znaju nas već u celom svetu“, rekao je Moreno za Sputnjik.

Upravo je on ubedio devojku, koja je sada njegova žena, da 2007. godine, kada su joj umrli baba i deda, ostane u poslu. Danas oni smatraju da je njihova pekara „Pan Pinja“ svetski standard.

„Hleb stvara neverovatne stvari“, kaže Huan. Sav hleb prave žene, sledeći tradiciju druge generacije porodice koja je na čelu pekare.

Na meniju postoji 270 vrsta hleba ─ od najjeftinijeg koji košta evro i po, do najskupljeg na svetu od 10.750 evra.
Počeli su od hleba koji se pravi od krupno mlevenog brašna za 117 evra. Potom su počeli da proizvode više vrsta hleba, najskuplji do sada je koštao 1.780 evra, a posle učešća na izložbi „Madrid fuzion“ 1. juna na meniju će se pojaviti najekskluzivniji hleb u ovom trenutku čija cena dostiže 10.750 evra. Razlika između ovog i prethodnog najskupljeg hleba je u tome što klijent može da personalizuje svoj hleb „tetovažama“ u boji i da izabere sastojke.

Pored toga, dodaje Huan, ukus svih vrsta hleba je isti.

„Jedino po čemu se razliku jeste ekskluzivnost i dodatak srebra ili zlata, ali razlika, u celini gledano, nije primetna.“

„Primenu zlata su već praktikovale kineske dinastije, a danas se koristi u medicini. To je mineral koristan za zdravlje, tako da prilikom proizvodnje hleba uvek mislimo na zdravlje“, priča Moreno.

Tokom zime njegov hleb može da se čuva dve nedelje, a leti nešto manje – zbog vrućine pojavljuje se vlaga. Ključ je, prema rečima Morena, u brašnu i procesu pripreme uz 18-časovno vrenje.

„Moj hleb je po ukusu pravi hleb, a ne imitacija koja se sada prodaje na tržištu.“

To je hleb koji se pravi „bez žurbe“, jer kupcima nije potrebna količina nego kvalitet.

Prema Morenu, postoje tri elementa koji najbolje određuju najskuplji hleb na svetu – to su zdravlje, glamur i ekskluzivnost.

„Veoma je lep i koristan za zdravlje, jer mi koristimo samo najbolje sirovo brašno“, nastavlja Moreno.

„Najvažnije je zdravlje potrošača i uzimamo u obzir razne stvari koje su danas aktuelne. Čak nas i lekari savetuju.“

„Obnovili smo pšenicu koju su gajili u oblasti Resio-de-Ronda, a takođe kombinujemo heljdino brašno i kukuruzno, speltino, čak i brašno od konoplje koje je jedno od najcenjenijih na tržištu, jer svaki dan se otkivaju nove nutritivne osobine.“

Privatnim avionima dolaze da bi kupili hleb kod nas

Ali, ko može da priušti sebi da proba takav hleb?

„Naš hleb obično najviše traže arapski šeici“, objašnjava Moreno.

„Na drugom mestu su Rusi, na trećem – Kinezi.“

Iz pekare oni šalju hleb ili u svoje vile u Kosta del Sol ili u svoje zemlje.

„Poslali su i privatni avion kako bi doneli hleb u svoju zemlju“, otkriva Moreno i dodaje uz šalu:

„Celo putovanje koštalo je više od hleba.“

Bez obzira na visoku cenu, kompanija smatra da će pokretanje proizvodnje nove vrste hleba biti odlično primljeno i da će polovina klijenata želeti da ga proba, jer uvek žele da probaju novo i bolje i da ostave utisak na porodicu i prijatelje.

„Svaki put kada predstavljam neku novu vrstu hleba koji je skup kupci kao da samo njega čekaju i potražnja za ranijim vrstama pada do nule“, konstatuje Moreno.

Tokom pandemije virusa korona pokazatelji prodaje su ostali pozitivni. Pekara je uspela da proda 96 vekni hleba po 1.480 evra i 112 po ceni od 192 evra.

„Pandemija skoro da se nije odrazila na najskuplji hleb na svetu. Udvostručili smo prodaju i broj radnika. Kada smo počinjali bilo nas je šestoro, a sada nas je 11. Gradimo i veći objekat kako bismo angažovali još ljudi“, rekao je Moreno.
Potpisali su i ugovor s jednim arapskim šeikom prema kojem će oni obučavati čoveka za pravljenje hleba.

Jednonedeljni kurs će koštati 175.000 evra.

Moreno se ne usteže da podeli recept sa drugima, jer će, kako kaže, on uvek biti prvi.

Domaći hleb se vratio da ostane

Moreno slovi za najboljeg pekara u Španiji u oblasti inovacija i jednog od 80 najboljih u zemlji. I sin ide njegovim stopama. U 15. godini napravio je svoj prvi čokoladni hleb i izložio ga na degustaciju na sajmu.

„Od detinjstva priprema prema svojim receptima“, s ponosom priznaje Moreno.

„I meni i drugim ljudima se sviđa to što stvara u svom uzrastu. Ove godine namerava da predstavi sopstveni hleb i možda dobije i svoju prvu zvezdu. U 17. godini već je otvori svoju kompaniju. Veoma se ponosim što jedan tako mali grad u kojem živi svega 600 ljudi doživljavaju ravnopravno s takvim raskošnim gradovima kao što je Marbelja“, navodi Moreno.

Prema njegovom mišljenju, najveći broj tipova brašna koji se danas koriste nije pogodan za pripremu hleba i zbog toga su na gondolama jeftini bageti.

„Proso je jedan od genetski modifikovanih proizvoda, zrno mu je jako oslabljeno. Da bi se spasilo brašno ono se hemijski razblažava “, objašnjava Huan Moreno.

„Korist ima samo proizvođač, a potrošač ne dobija ništa. Čini nam se da je domaći hleb skup, ali zdravlje je takođe skupo posebno ako ga izgubimo. To što danas uštedimo, kupujući jeftin hleb, sutra ćemo potrošiti u apoteci“, dodaje on.

Potrošači su prvo odustali od domaćeg hleba, a sada pokušavaju da ga vrate na sto. I on se vratio da ostane. Ne treba zatvarati vrata pred hlebom visokog kvaliteta, zaključuje Moreno.

Izvor: Sputnjik

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: