POPULARNI SPORT
Košarka, predivan timski sport, igra se u dve ekipe sastavljene od po pet igrača, a poenta je ubaciti što više koševa, odnosno ubaciti loptu kroz obruč, poštujući određena pravila igre.
Svi znaju kako izgleda košarka i jedan njen meč, a gotovo da su i pravila manje-više svima poznata, a u svetu sporta – košarkaši su poznati kao veoma visoki, jaki i izdržljivi.
Ali kako je nastao ovaj sport koji je sad, pored fudbala i odbojke, jedan od najpopularnijih ekipnih sportova na svetu? Njegova istorija je zaista zanimljiva!
Istorija košarke
Kanadski lekar s Univerziteta Makgli, Džejms Nejsmit je početkom decembra 1891, kad je radio kao profesor fizičkog raspitanja na Koledžu Springfild, osmislio novu igru. Naime, ova igra se odvijala na zatvorenom terenu, a cilj je bio održavanje kondicije kod učenika tokom zime – kad nisu imali mogućnost da trče napolju i bave se sportom kako to rade tokom toplijeg dela godine.
Pokušavao je od različitih predloženih igara da napravi odgovarajuću, koja ne bi bila ni pregruba, a koja bi bila prilagođena učenicima, ali u tom nikako nije uspevao.
Posle nekog vremena, profesor Džejms Nejsmit je shvatio da bi najbolja početna zamisao bila da uzme pravila dečije igre pod nazivom Patka na kamenu i da od nje, modifikujući određena pravila, napravi nov sport kojim bi mogli da se bave i njegovi učenici s koledža.
Tada je napravio jednostavna pravila koja su određivala da koš bude na visini od 3,05 metara, a izgledao je drugačije nego onaj koji mi danas viđamo – imao je tvrdo dno koje ne propušta loptu, što je predstavljalo problem svaki put kad bi neki igrač dao koš.
Ženska košarka
Uskoro, pošto je osmišljena košarka za muškarce, 1894. godine je profesorka fizičkog vaspitanja Senda Berenson prilagodila već postojeća pravila košarke, koje je Džejms Nejsmit odredio, pa su ovu igru sad mogle da igraju i žene.
Prvobitna verzija košarke je bila veoma slična današnjem rukometu koji je nastao gotovo istovremeno kao i košarka.
Prva košarkaška utakmica
Zvanično – prva košarkaška utakmica se odigrala 20. januara 1892. u dvorani Gimnazije Udruženja mladih hrišćana. Na terenu, koji je bio upola manji od onog na kom se danas igra u NBA dvoranama, bilo je devet igrača.
Prvi pravi košarkaši, trenirani za ovaj sport, bili su upravo studenti Gimnazije Udruženja mladih hrišćana, da bi se kasnije ova igra proširila na celu teritoriju Kanade i SAD-a.
U početku, košarka se igrala loptom za fudbal, ali su ubrzo počele da se proizvode lopte koje su napravljene baš za ovaj sport, a koje su – sve do 50-tih godina 20. veka – bile smeđe boje. Tada je Pol Toni Hinkl uveo narandžastu kao najbolju boju za košarkašku loptu – kako bi ona bila što uočljivija.
Na Olimpijskim igrama košarka se prvi put igrala 1936. godine. a četiri godine ranije osnovana je FIBA – Međunarodna košarkaška federacija koja je određivala pravila ovog sporta na svetskom nivou.
Košarka u Srbiji
Prva košarkaška lopta u Srbiju je stigla 1923. kad ju je iz Amerike doneo Vilijam Viland, predstavnik dobrotvorne organizacije “Vojska spasa”. On je u Beograd došao sa ciljem da učitelje, nastavnike i profesore beogradskih škola upozna sa pravilima košarke.
Kao i svuda, i u Srbiji je košarka veoma brzo postala popularna – gotovo odmah! Veliki broj zainteresovanih i znatiželjnih ljudi je prisustvovalo seminarima koje je držao Vilijam Viland, kako bi naučili što više o tom novom i zanimljivom sportu.
Već naredne godine, u Beogradu su odštampana prva zvanična pravila košarkaške igre.
U dnevnom listu “Politika” se 18. aprila 1923. godine, u rubrici “Sport” pojavio tekst:
“Basket-bal u Beogradu – Sportski klub Jugoslavija zasnovao je odeljak za veoma popularnu igru Basket-bal. Uvereni smo da će ova lepa igra steći mngoo pristalica među ljubiteljima lakih i gracioznih sportova, za koje nisu potrebne naročite atletske sposobnosti. Ova igra, u kojoj nema surovosti, veoma je zgodna za nežnu decu i ženskinje…”
Nakon toga, reprezentacija naše države je postizala velike uspehe u ovom sportu na evropskim i svetskim takmičenjima, kao i Olimpijskim igrama.
Izvor: Edukacija.rs
Priredio: Velibor Mihić