Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NEKADA PEPELJUŠA

pepeljuša

Svaki potok, svaka reka,
imala je virove,
gde smo kao mala deca
izvodili hirove.

Plivali smo i skakali,
i to beše more naše,
a reka nam sada smrdi,
razbacano đubre, flaše…

Sa obale lete džakovi,
puni neke starudije,
ko se seti onih dana,
za prošlošću suze lije.

Crna teče Pepeljuša,
tužno leti vrabac,
pobeg’o je iz tog smrada
i poslednji žabac.

A tu iza kule treće
razbacano leži smeće,
a u reci jako bije
mraz smrdljive fekalije.

Menjaju se svi na vlasti,
obećanja lete,
a od crne fekalije
zaraze nam prete.

A ja volim moju Župu,
malo fali pravi raj,
promenimo te navike
pa da smradu dođe kraj.

DRUG

Kada sunce ogreje
il’ kad dune s’ juga
setite se mene
vašeg vernog druga.

Voleo sam život
voleo sam rad
ali vreme prođe
evo gde sam sad.

Baš sam dosta jeo
ljubio i pio
ne kajem se da sam
nešto propustio.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: