Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

EMPATIJA U LEPIM OSEĆANJIMA

Sinhedonija se naziva osećanje koje neko ima jer je druga osoba srećna i zadovoljna, ali ljudi se mnogo više poistovećuju s nekim ko je doživeo nešto negativno, nego pozitivno.

 

Na pitanje kako ljudi reaguju na tuđu sreću, nema univerzalnog odgovora. Međutim, upravo to kako neko reaguje na sreću drugog čoveka pokazuje njegov odnos prema tom drugom. Kako reaguju prijatelji? Njima je drago što je drugi srećan, tako da i oni dele njegovu sreću. Kako reaguju neprijatelji? Njima je krivo što je drugi srećan i dobijaju želju da nekim svojim postupkom pokvare sreću drugoga. Kako reaguju oni koji nisu ni prijatelji ni neprijatelji? Oni su po pravilu ravnodušni prema tuđoj sreći.

sinhedonija

Kada je neko srećan zato što je neko drugi srećan, u pitanju je jedna vrsta saosećanja za koju ne postoji reč u našem jeziku. Kada se s drugim saoseća u nekoj njegovoj nesreći zbog koje drugi pati, tada postoje reči kao što su „sažaljenje”, „saučešće”, „samilost” i slične. Međutim, kada se saoseća u pozitivnom događaju zbog kojeg se drugi oseća zadovoljno i srećno, tada nedostaje reč.

Najviše je nezainteresovanih

Postojanje reči za neku pojavu veoma je važno jer kada postoji reč, onda je pojava društveno prepoznata kao važna. Na primer, često se dešava da deca prvo čuju neku reč, a onda žele da znaju njeno značenje. Ako nema reči, onda svaka nova generacija, tačnije pojedinci iz generacije, moraju sami da otkriju da neka specifična pojava postoji. Kako je saosećanje u tuđoj sreći veoma važno u društvenom smislu, što ćemo videti kasnije, onda ova pojava zaslužuje svoju reč. Predloženo je da se ova vrsta saosećanja nazove sinhedonija. To je kovanica od grč. syn, sa, zajedno, i hedone, zadovoljstvo, sreća, užitak. U tom smislu sinhedoniju bi mogli prevesti kao „sasreću”.

Ako se vratimo na početak našeg teksta i zamislimo da je čovek koji izražava sreću okružen stotinom ljudi, možemo se zapitati koliko će njih reagovati na neki od tri opisana načina. Pretpostavljamo da će desetak ljudi reagovati saosećajno, to jest sinhedonično; da će duplo više reagovati antipatijom; a da će daleko najveći broj ljudi biti potpuno nezainteresovan. Sinhedonično će reagovati mali broj ljudi koji su mu bliski i koji ga vole: članovi porodice i pravi prijatelji. Ako je pretpostavka da će u socijalnom polju biti duplo više onih kojima je krivo što je dati pojedinac srećan, onda društvene sile nisu naklonjene nečijem izražavanju sreće. Zbog toga je poznati psiholog Džordan Piterson upozorio: „Budite pažljivi s kim ćete deliti svoje dobre vesti.”

Naravno sve ovo važi za običnog čoveka, a ne za neku popularnu javnu ličnost, na primer, Novaka Đokovića, u čijim pobedama sinhedonično učestvuje veliki deo nacije.

Ako uporedimo sreću i nesreću, to jest ako se zapitamo kako bi reagovalo stotinu ljudi na pojedinca koji izražava snažnu patnju, statistika bi se značajno promenila. Bilo bi mnogo više onih koji bi saosećali u njegovom bolu, a mnogo manje onih koji bi reagovali antipatijom radujući se njegovoj nesreći. Ovu razliku objašnjavamo time što se ljudi mnogo više poistovećuju s nekim ko je doživeo nešto negativno, nego s osobom koja je doživela nešto pozitivno.

Ako je sve ovo tačno, onda živimo u društvu u kojem osoba koja je žrtva i koja trpi neki psihički bol dobija mnogo više socijalne pažnje i stimulacije, nego osoba koja je pobednik, koja je srećna što je u nečemu uspela. To bi značilo da postoje društvene sile koje destimulišu kolektivnu „srećnost”, a podstiču „nesrećnost”.

Tuđa sreća izaziva zavist

Na tuđu sreću se često gleda popreko. Kada je neko srećan u okruženju u kojem je mnogo nesrećnih ljudi, tada se na njegovo izražavanje sreće gleda kao na provokaciju. Mnogi na tuđu sreću reaguju osećanjem zavisti, jer tuđu sreću tumače kao poruku srećne osobe da je bolja od njih. Zbog toga se pokreću društvene sile koje poravnavaju ovu „anomaliju”. Rezultat je da je zajednica daleko manje srećna nego što bi mogla da bude.

Sinhedonija nije samo reaktivna, u smislu da neko samo reaguje na osećanje zadovoljstva i sreće drugih ljudi. Kada nekoga volimo, tada nam nije svejedno kako se ta osoba oseća. Želimo da se oseća prijatno, a ne želimo da se oseća neprijatno. Zato se proaktivna sinhedonija sastoji u tome da činimo nešto za druge zbog čega će se osetiti prijatno i srećno. Porodice, veze i prijateljstva su odlično mesto za uvežbavanje sinhedonije. Kada se neko trudi da u komunikaciji s osobama koje ne poznaje kod njih izazove prijatna osećanja, tada sinhedoniju postavlja kao društveni princip. Nema srećne zajednice bez sinhedonije.

Autor: dr Zoran Milivojević

Izvor: Politika.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: