Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SAVETI NA +35

Ekstremno visoke temperature ne traju dugo, svega sedam do deset dana. Mala je verovatnoća da će nam celo leto biti ovakvo, već da će doći i do postepenog zahlađenja.

 

Da li će nam celo leto obeležiti izuzetno visoke temperature i kako da se sačuvamo od dehidracije i toplotnog udara, ali i šta da radite ukoliko ste hronični bolesnik razjašnjavaju meteorolog Nedeljko Todorović i doktorka Milena Turubatović.

visoke temperature

Ekstremno visoke temperature ne traju dugo, kaže meteorolog Nedeljko Todorović, visoke temperature su u trajanju od nekoliko dana, sedam do deset. Naglašava i da je mala verovatnoća da će celo leto biti ovako, već da će doći i do postepenog zahlađenja.

Vrednosti jesu natprosečne, ali i ranije je bilo tako

Todorović je rekao da je 18. juna 1918. izmerena maksimalna temperatura od tačno 38 stepeni, a da je sada 24. juna taj rekord prevaziđen sa 38,7 stepena celzijusa i objasnio je da vrednosti jesu natprosečne, ali da nam ovo govori da je i ranije bilo toplo.

Najugroženiji hronični bolesnici i deca

„Oni treba najviše da se čuvaju tih temperaturnih razlika, stariji će imati najviše tegoba, jer je njihova ravnoteža već narušena, zato moraju da prate savete stručnjaka, piju redovno svoje terapije, legnu na vreme i izbegavaju najtopliji deo dana. U slučaju pojave nekih simptoma, neka se obavezno jave lekaru i da ne rade na svoju ruku. Dešavaju se i glavobolje, umor i razdražljivost“, rekla je dr Milena Turubatović.

Sweden bitter - originalni Šveden biter

Naglašava i da je neophodno da se izbegava kafa.

„Najveći problem kod visokih temperatura su sunčanice i toplotni udari, bebe i mala deca su osetljiviji, jer je njihova termoregulacija još uvek nerazvijena u donosu na odrasle, pa nemojte biti sa decom u najtoplijem delu dana“, rekla je ona.

Jaka grmljavina i oblaci se događaju baš sa sudarom toplog i hladnog vazduha.

Srbiju je pre nekoliko dana pogodilo nevreme praćeno gradom, a zbog toga je spaljeno više od 1.000 protivgradnih raketa.

„Normalno je da pada grad, ako pogledate malo šire na zapadu Evrope bio je hladan vazduh u sklopu polja niskog pritiska i čitava istočna i jugoistočna Evropa bile su pod uticajem veoma toplog vazduha, u Rusiji u Moskvi bilo je veoma toplo isto kao i u Beogradu. Hladan vazduh se onda premeštao na istok i u tom sudaru toplog i hladnog dolazi do takvih nevremena“, objasnio je Todorović.

Izvor: B92.net

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: