Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SVE O BOLESTI MIOMA

Nastanak i rast mioma zavisi od stvaranja hormona estrogena, tako da miomi najčešće rastu tokom fertilnog perioda žene.

 

Miom materice je bolest glatkih mišića unutrašnjih ženskih polnih organa. Miom se javlja kao posledica formiranja i rasta benignog tumora u mišićnom sloju materice (uterusu). Miomi se obično javljaju u grupama koji mogu biti različitih veličina, mogu biti veličine zrnevlja pirinča do dimenzija lubenice. Mogu biti i pojedinačni.

miomi

Problem mioma je najćešče zastupljen kod žena od 35 do 50 godina i starije. Takođe, nije retko da se ovakav problem javi i kod mlađih žena. Do današnjeg dana nije utvrđen tačan uzrok nastanka mioma, ali se zna da nastaje kao posledica produkcije hormona estrogena.Rast mioma je prisutan uglavnom do menopauze i po brzini rasta može značajno varirati od pacijenta do pacijenta. Posle menopauze se rast zaustavlja i od tada počinje da se smanjuje.

Klasifikacija mioma

Prema mestu gde miom nastane u odnosu na mišićni sloj materice, miomi se mogu podeliti na sledeći način:

  • Intramuralni – miom koji se nalazi u kavumu materice
  • Subperitonealni – miom se nalazi ispod sluznice spoljašnjeg sloja materice
  • Submukozni – miom se nalazi ispod unutrašnje sluznice materice
  • Intraligamentni – miom se nalazi između širokih ligamenata materice

Razlika između mioma i fibroma

Sve vrste mioma nastaju iz dve grupe tkiva, to su ili mišićna ili vezivna tkiva. Ono što određuje tip mioma jeste primarni sastav tumora.

Ako kod njega dominiraju mišićna vlakna, u pitanju je miom. Ako dominiraju vezivna vlakna koja su pomešana sa mišićnim, onda je u pitanju fibroid. Ako dominiraju isključivo vezivna vlakna, onda je u pitanju fibrom.

Razlog nastanka mioma

Nastanak i rast mioma zavisi od stvaranja hormona estrogena, tako da miomi najčešće rastu tokom fertilnog perioda žene. To upućuje na činjenicui da su nerađanje i nedojenje faktori rizika za stvaranje mioma. Ovi rizici se smanjuju sa svakom trudnoćom i dojenjem. Veći rizik odnosno veću verovatnoću za stvaranje mioma imaju žene koje nisu rađale i gojazne žene.

Simptomi

Simptomi mioma materice zavise od raznih stvari. Od njihovog broja, veličine, lokalizacije, brzine rasta itd. Neki od najčešćih simptoma su sledeći:

  • Neuredna krvarenja
  • Produženi menstrualni ciklusi
  • Krvarenja van menstrualnog ciklusa
  • Često i otežano mokrenje
  • Zatvor
  • Pritisak u donjem delu trbuha u maloj karlici, osećaj punoće
  • Bolni ciklusi kao i bolovi van ciklusa
  • Vrtoglavica, česte glavobolje, malaksalost
  • Spontani pobačaji i ostali simptomi karakretistični za trudnoću
  • Infertilnost

Posledice koje mogu miomi da naprave

Miomi menjaju oblik materice, deformišu je, vrše pritisak na sve okolne organe, na jajnike i jajovode i kao posledica toga može nastati neplodnost. Maligna promena kod mioma je vrlo retka, takve promene obuhvataju svega od 0.1% do 0.5% slučajeva.

Posledice koje miomi ostavljaju na drugim organima i organskim sistemima mogu biti nastanak teške anemije zbog obilnih krvarenja. Nedostatak gvožđa je česta posledica i teško se leči.

Miomi koji dostignu određenu veličinu mogu vršiti pritisak na mokraćni sistem i na debelo crevo što može dovesti do poremeđaja oticanja mokraće i stolice.

Dijagnostika i lečenje mioma

Dijagnoza mioma na materici je prosta. Uglavnom ovaj problem ne pokazuje simptome, već se miom najčešće otkriva na redovnom ginekološkom pregledu. Za određivanje veličine i za pronalaženje tačne lokacije mioma je potreban korektan ginekološki i ultrazvučni pregled. Danas se često radi skener ili magnetna rezonanca.

Izbor lečenja mioma ne zavisi samo od veličine i lokacije mioma, već na izbor terapije utiču i faktori kao što su: starost pacijentkinje, broj porođaja, planirana trudnoća ili postojeća. Postoje dva glavna načina kako se leči ovaj problem.

Prvi način je hormonalna terapija, ovaj način lečenja se primenjuje ukoliko je miom manjih dimenzija i koji ne pokazuje ubrzan rast. Ovaj način lečenja ima cilj da smanji debljinu unutrašnje sluznice materice (endoterijuma) i da redukuje krvarenje.

Drugi način lečenja ovog problema jeste hiruško lečenje, ovaj način lečenja se primenjuje ukoliko je miom veliki i ako  je prouzrokovao razne komplikacije kod pacijenta. Kod hirurškog načina lečenja u zavisnosti da li pacijentkinja želi još dece se može odstraniti samo miom ili cela materica.

Zaključak

Miomi su u većini slučajeva benigni tumori glatkih mišića materice, vrlo često ostaju neprimetni i uglavnom su neadekvatno lečeni što je jako opasno jer mogu dovesti do steriliteta i do komplikacija u trudnoći. U slučaju njihovog brzog rasta, unutar samog mioma može doći do nekroze tkiva koja je praćena burnom simptomatologijom, jakim bolovima, poremećajima u laboratorijskim parametrima i u tom slučaju zahteva hitnu i neodložnu hiruršku intervenciju. Takodje, veći miomi mogu svojom masom dovesti i do uvrtanja (torkvacije) ginekoloških organa kada je takodje potrebno hitno i neodložno operativno lečenje. Imajući u obzir sve komplikacije koje miomi mogu izazvati vrlo su važni redovni ginekološki i ultrazvučni pregledi kod vašeg nadležnog ginekologa.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: