MEDICINSKA POVERLJIVOST
U mnogim zemljama ljudi se vraćaju u kancelarije i neki žele da znaju da li su kolege primile vakcinu. Da li je to pitanje u redu? I da li šefovi smeju da pitaju da li su zaposleni vakcinisani?
Džon (40) radi za lokalnu vladu u američkoj saveznoj državi Virdžiniji. Vakcinisan je u aprilu. Njegove kolege, većina njih, primile su vakcinu. Ali, kako on to zna?
„Otkrio sam da većina ljudi dobrovoljno daje tu informaciju“, rekao je. „Mada, ne bi trebalo da pitamo.“
Na mnogim drugim radnim mestima širom sveta razgovor o vakcinama je uobičajen. „Da li ste li dobili vakcinu i koju?“ – pitanja su koja su postala uobičajena za početak razgovora.
U Nemačkoj je početak imunizacije bio sporiji nego u nekim drugim zemljama. Mnogi čekaju priliku da dobiju vakcinu, a čini se da imaju nekoliko nedoumica da govore o svom statusu kada je reč o vakcini.
„U našem timu u osnovi svi znamo ko je imao termine za vakcinaciju, kada i koju vakcinu je dobio“, kaže Tekla (33), koja radi za špeditersku firmu u severnonemačkom gradu Bremenu.
„Mislim da je u redu postaviti pitanje da li je neko vakcinisan“, kaže ona i dodaje da još nije dobila vakcinu, ali je uspela da zakaže.
Pandemija ne narušava medicinsku poverljivost
Međutim, u Nemačkoj postoje vrlo jasna pravila o tome ko ne sme da pita da li ste dobili vakcinu. Zakoni o privatnosti u Nemačkoj nisu se promenili.
„Vaš šef nema pravo da vam kaže da treba da primite vakcinu niti da pita da li ste je već dobili“, kaže dr Volfgang Panter, predsednik Udruženja nemačkih lekara medicine rada (VDBW).
Nadređeni ne smeju da pitaju ni lekara u firmi da li je neko od zaposlenih već dobio vakcinu. „Svi lekari i dalje se moraju pridržavati tajnosti“, kaže Panter. „Pandemija to ne poništava.“
„Nema zakona o onome šta kolega za radnim stolom preko puta vašeg sme da pita – ali niste dužni da mu odgovorite“, istakao je Panter.
‘Prijateljsko nadmetanje’ – ko će prvi dobiti vakcinu
Doris (33) radi u agenciji za komunikacije u Briselu i kaže da se tema o vakcine pojavljuje u četu radne grupe i u retkim prilikama kad se kolege nađu u kancelariji.
„Naša uprava ne pita ko je primio vakcinu, ali ljudi sami pokreću to pitanje“, rekla je Doris.
Većina u njenom timu, koji čine 15 osoba, su u 30-im i 40-im godinama. Sada kada je Belgija omogućila vakcinisanje i za njihovu generaciju među kolegama je zavladalo prijateljsko nadmetanje – ko će prvi dobiti vakcinu, rekla je Doris. „Svi su zaista jako uzbuđeni zbog vakcinacije.“
Rad sa vakcina skepticima
Sara (32) radi za građevinsku firmu u ruralnom, konzervativnom delu američke države Viskonsin. Od osmoro zaposlenih, samo dvoje – ona i još jedna osoba – su vakcinisani.
Ostali, koje vidi preko pleksiglasa, ne planiraju da prime vakcinu jer ne veruju vladi ili Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, rekla je Sara.
No različiti pogledi na cepljenje nisu prerasli u neprijateljstvo na radnom mestu.
„Mi otvoreno razgovaramo o vakcinama. Mnogo je rasprava, a obe strane su uviđavane“. Otkako je dobila vakcinu u aprilu, kako kaže, ne oseća se nelagodno radeći uz nevakcinisane kolege.
Premije za vakcinisanje?
Firme širom sveta svojim radnicima nude razne podsticaje da prime vakcinu. U Nemačkoj bi šefovi mogli da ponude premije – dodatni dan godišnjeg odmora ili gotovinu – ako slede određena pravila.
Volfgang Panter rekao je da kritički gleda na ovaj pristup: „Ja lično smatram vrlo pogrešnim stvarati ovakve podsticaje za nešto za o čemu bi svako trebalo sam da donese.“
Prema njegovom mišljenju, malo je verovatno da će biti potrebe za motivisanje zaposlenih u Nemačkoj: „Ovde je velika potražnja za vakcinom“.
Izvor: DW.com