HLADNA ILI MLAKA VODA?

Verovatno da nismo ni svesni kada nam se svakodnevno tokom letnje zapare potkrada jedna, nazovimo je, greška kod tuširanja, a tiče se izbora temperature vode kojom zapljuskujemo naše telo.

 

Napolju je vruće i jedina vam je želja da se rashladite pod hladnim tušem? Nemojte, jer će vam to samo otežati podnošenje visokih temperatura.

greška kod tuširanja

Bolje je istuširati se mlakom vodom, jer hladna na neprirodan način snižava temperaturu tela pa ono nema dovoljno vremena da se prirodno suprotstavi spoljnoj temperaturi. Površinski receptori kože, kažu naučnici, pomažu da se čak i na ovako visokim temperaturama osećamo ugodno.

Ti receptori, koji savršeno mere spoljnu temperaturu, automatski šalju signale organizmu da li ga treba rashladiti ili ugrejati. Ako je napolju jako vruće, organizam će pojačati protok krvi kako bi što više toplote izašlo iz tela pa se tada pojačano znojimo, a površinski sloj znoja na koži tada započinje proces rashlađivanja organizma. Osim tuširanja hladnom vodom, ne preporučuje se ni ispijanje preterano hladnih napitaka.

– Sličan učinak ima ispijanje ledeno hladnih napitaka, jer se vaš rashlađeni organizam nakon toga mora ponovno prilagoditi vrelini koja vlada u okolini i pritom samo trošite energiju – pojašnjava dr. Dirk Skovaš, stručnjak za internu medicinu, kardiologiju i pulmologiju.

Hladna pića vas trenutno rashlađuju, ali mogu dovesti do stezanja krvnih sudova, pri čemu se smanjuje gubitak toplote. Hladna pića rashlađuju samo gornji deo probavnog sistema i brzo poprimaju temperaturu tela, zbog čega ne smanjuju temperaturu celog organizma. Međutim, pravilo broj jedan u vrućim letnjim danima je piti puno tečnosti.

– Između 2,5 i 3 litre vode dnevno, i pritom zaista mislim na vodu. Nezaslađena bezalkoholna pića samo vas čine žednijima, a alkohol je još lošiji izbor – kaže Skovaš. Srčanim bolesnicima i osobama koje pate od visokog krvnog pritiska savetuju se konsultacije s lekarom o tome na koji će se način najbolje hidrirati.

Nemački državni centar za zdravstveno obrazovanje (BZgA) upozorava i na potencijalno loš učinak konzumacije alkoholnih pića za vreme vrelih dana.

– Učinak alkohola je brži i snažniji kad je napolju jako vruće i kada smo izloženi jakoj sunčevoj svetlosti. On uzrokuje širenje krvnih sudova, što smanjuje krvni pritisak i povećava rizik od cirkulacijskog kolapsa – ističe dr. Heidrun Tais, izvršna direktorka BZgA.

Ne treba smetnuti s uma ni da svi treba da budu vrlo oprezni kada je posredi vežbanje na otvorenom za vreme vreline.

– Ne vežbajte za vreme najveće vrućine. Najbolje je uopšte ne vežbati kad je spoljna temperatura ekstremno visoka – savjetuje Skovaš. Uopšteno je preporučljivo pridržavati se pravila španske „sieste“, što znači prilagoditi aktivnosti na otvorenom ranijem delu jutra ili večeri, kad je hladnije. Skovaš podseća i na to da treba izbegavati tešku hranu, pa jesti više manjih obroka u kojima će glavni deo činiti voće i povrće, kao i namirnice s velikim udelom vlakana.

Prilagođenje ishrane visokim temperaturama, osim dobrog osećaja, osigurava očuvanje zdravlja. Zbog visokih temperatura organizam traži hranu koja je laganija za probavu, bogata sadržajem vode i minerala koji se gube iz organizma znojenjem. Organizam ne treba opterećivati namirnicama koje se teško probavljaju poput suhomesnatih proizvoda, kao ni prženim, pohovanim, masnim i začinjenim jelima.

Izvor: Zadovoljna.hr   greška kod tuširanja