TOKSINI U PRAŠKU I OMEKŠIVAČU

Kao postepeni uništitelji zdravlja, određene hemikalije u deterdžentima za veš, izbeljivačima i omekšivačima predstavljaju pravu opasnost za čoveka, koji toga najčešće nije ni svestan dok uživa u mirisu sveže opranog rublja.

 

Svi vrlo dobro znamo onaj divni osećaj opranog veša koji lepo miriše okačen na sušilici. Dok uživamo u mirisu omiljenog nam deterdženta ili omekšivača, sigurno se retko zapitamo da li nešto štetno mogu da sadrže sredstva namenjena pranju veša.

hemikalije u deterdžentima

Istina je da su nove hemijske tehnologije pribegle revolucionarnim zahvatima kada je reč o abrazivnim mogućnostima savremenih deterdženata, što iziskuje uvođenje često veoma štetnih hemikalija opasnih po zdravlje i život. Tome u prilog ide i sve češći, vrlo agresivni marketing, koji sredstva puna hemijskih jedinjenja reklamira poredeći ih (sasvim paradoksalno) sa prirodom – „baštom punom mirisnog cveća“ ili „svežinom jutra pokraj mora“.

Da su u pitanju opasne materije teško nam je da prihvatimo dok se miris čiste posteljine širi našim domom. Ipak, ne bi bilo loše da bar na tren, dok udišemo svežinu tek oprane jastučnice, pomislimo koliko u toj njenoj ekstremnoj blistavosti ima toksina.

Nažalost, za razliku od ranijih vremena, pranjem veša u savremeno doba postiže se mnogo više od prostog čišćenja naše odeće. Na svakom komadu tkanine koji je izašao iz veš mašine ostaju tragovi veoma štetnih hemikalija, koje će tokom nošenja dodirivati naš najveći organ na telu – našu kožu, koja će onda dugo vremena “provoditi” s gomilom otrova i iritantnih sintetičkih mirisa.

Skloni smo da gledamo deklaracije na prehrambenim proizvodima, pa tu praksu trebalo bi sve češće primenjivati i na deterdžente za pranje rublja, kako ne bismo upali u zamku pretpostavke da su sva ta perila nastala na isti način.

Vreme je da se bolje upoznamo sa štetnim sastojcima koji vrebaju iz praška za veš, izbeljivača i omekšivača, jer oni zaista mogu staviti naše zdravlje u opasnost.

Toksini u sredstvima za pranje veša

Uobičajeni sastojak deterdženta za veš je dietanolamin. Ovo hemijsko jedinjenje može da iritira kožu i oči, a naučne studije na životinjama pokazuju da je njegovo loše dejstvo povezano i sa tumorima na jetri i bubrezima.

Jedan od obaveznih sastojaka deterdženata je i miris, koji je uvek upečatljivo istaknut na etiketi. Nevažno da li je u pitanju miris orhideje, lavande, aloje ili okeana, tek ovako naznačene arome deterdženta ukazuju na kombinaciju stotina opasnih hemikalija. Osim što se za mnoge takve veštačke mirise s pravom sumnja da su kancerogeni, oni mogu nadražiti oči, kožu i pluća, pa lako izazovu astmu, alergije i migrene.

Takođe, na opisu sastojaka koji se nalaze u prašku za veš ili oplemenjivaču stoje i destilati nafte. Oni su povezani sa oštećenjem pluća i DNK, a poznati su i kao izazivači kancera.

Sastojak brojnih kozmetičkih proizvoda za koji se sve više savetuje izbegavanje je kvaternijum-15. On je loš utoliko što oslobađa kancerogeni formaldehid i može da bude uzrok oštećenja disajnih organa i osipa na koži, pored izazivanja astme kao primarnog uzroka.

Još jedan problem koji se javlja u procesu nastanka hemijskih sredstava za veš je upotreba optičkih belila. Ovi aditivi, koji na deklaracijama mogu biti navedeni skraćenicama poput KSN, OB, OB-1 ili ER emituju plavo svetlo kako bi prevarili naše oko u percepciji belog kao svetlijeg nego što ono zapravo jeste. Svi ovi dodaci deterdžentu ostaju u našoj odeći nakon pranja, pa mogu nadražiti kožu koja ih vrlo lako upija. Takođe, ova jedinjenja su smrt za morski svet, a spora biorazgradivost čini ih velikom ekološkom pretnjom.

Deterdženti za veš nisu samo problematični po svom sastavu, već i zbog činjenice da oprano rublje mora da se osuši, čime se u savremeno doba sve više poseže za grejnim sušilicama ili mašinama za sušenje veša. Ventilatori ugrađeni u te mašine emituju na desetine isparljivih organskih jedinjenja, od kojih je čak sedam klasifikovano kao “opasni zagađivači vazduha”. Ova jedinjenja postaju naročito problematična za ljudsko zdravlje ako sušilica ne ventilira ka napolju, već u unutrašnjim prostorijama.