Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

INTERVJU S POVODOM

Zamenik direktora redakcije „Figaro magazina“ i poznati francuski pisac Žan-Kristof Bison komentarisao je, između ostalog, mržnju koju jedan deo sveta oseća prema srpskom teniseru Novaku Đokoviću.

 

O kovidu i epidemiji je izrečeno toliko nelogičnosti da više ne želim da ulazim u tu polemiku. Vakcinisan sam, ali nemam mišljenje o antivakserima i provakserima. Preslušao sam emisije u kojima sam učestvovao pre godinu dana i gde iznosim stavove zavisno od toga šta sam slušao od epidemiologa i lekara koji su prvo objašnjavali da ne treba nositi maske, a onda da treba, da vakcinu nećemo imati još tri godine, pa smo je ipak dobili mnogo pre.

žan kristof bison

To u razgovoru za „Novosti“ ističe zamenik direktora redakcije francuskog „Figaro magazina“, urednik u ovom listu i poznati pisac Žan-Kristof Bison.

– Što više imamo mišljenje o koroni, manje ga imamo. Možda će nam za dva meseca reći da ne važi nešto što je sada dobro. Shvatio sam da, u stvari, svi, od političara, preko novinara, do lekara, ne znaju gotovo ništa o ovome što se događa, a postavljaju se kao da znaju. Ponavljao sam mišljenja koja sam čuo od ljudi za koje se smatra da su stručnjaci, a zapravo nisu veći specijalisti od mene, i koji takođe ponavljaju ono što su čuli, a da ne znaju mnogo o tome. U jednom trenutku sam odlučio da to prestanem da činim. Živim po svojoj savesti, radim ono što mislim da je dobro, ali ne želim da delim lekcije bilo kome.

* Ta lutanja se odnose i na države…

– Neke zemlje su bile model ponašanja, pa ubrzo posle toga to više nisu. Izrael, na primer. Informacije se svakog dana menjaju. Saopštavaju nam sve i svašta. Ništa nije racionalno u okviru teme koja bi trebalo da bude samo to, racionalna, imajući u vidu da je vezana za nauku i medicinu. I to ne prestaje! Nepodnošljivo je. Pričajmo, zato, o drugim stvarima. Na primer, o Đokoviću, koji će biti najbolji teniser u istoriji ovog sporta u septembru, kada bude osvojio Ju-Es open!

* Hajde, onda, da razgovaramo o njemu. Greše li ljudi kada kažu da ga na zapadu ne vole, naročito u Velikoj Britaniji?

– Nažalost, ne greše! Neki nisu u stanju da ga zavole. Razumem zbog čega je britanska štampa protiv njega. Ljuti su jer ih je odlučno odbio kada su hteli da ga prisvoje pre dvadeset godina. Anglosaksonci nisu baš u ljubavi prema Slovenima, o tome ne treba ni duskutovati. I kad Novak uradi dobre stvari, ispriča neku šalu, učini dobrotvorni gest, uvek ćete naći nekoga ko će reći da glumi ili da je to previše. A kada su to isto radili Agasi, Mekinro, Federer ili Nadal, bilo je dobro.

* Je li to zato što je Srbin?

– Bojim se da je tako. Naročito me izluđuje to što se tako ponašaju prema najdarežljivijem i najboljem igraču. Šta je sve učinio za svoju zemlju! Izdvojio je ogromne količine novca za beskućnike, decu… Šta mislite, zbog čega danas ima toliko srpskih tenisera među dvesta najboljih? Nekada je bio jedan svakih deset godina. Od Srbije je napravio tenisku silu. Ovojio je Dejvis kup. Organizovao je turnir na celom Balkanu da bi izmirio Srbe, Hrvate i Bosance. I na sve to, svaki put, postoji neka negativna strana. A nema tolerantnijeg, otvorenijeg i darežljivijeg od njega. U isto vreme je ponosan na svoju naciju i sposoban da ima univerzalni pristup.

* I postaće najveći?

– Uvek postoje „dobri“ razlozi da bi se dokazalo da to nije tako. Federer je „elegantniji“, Nadal je „impresivniji“, a Đoković igra kao „mašina“. A ako osvoji sledeći grend slem biće, jednostavno, najveći svih vremena. Uz to, još je u stabilnoj fazi, dok su drugi u silaznoj putanji. Nadal može da osvoji još samo Rolan Garos, Federer samo Vimbldon. A oseća se da Đoković može da pobedi na bilo kom turniru, sledećih nekoliko godina. Prema Novaku su takvi pre svega na Vimbldonu. U Australiji ga dosta vole, u Francuskoj je isto tako dobro prihvaćen. Ali, to su Englezi. Oni su neprijatelji Francuza, a Francuzi su prijatelji Srba. Dakle, sve je normalno! (smeh)

* Koliko će sve ovo što se dešava, od kovida, do pitanja bezbednosti, uticati na izbor sledećeg francuskog predsednika?

– Na gotovo svim predsedničkim izborima u Francuskoj u poslednje četiri decenije, sve što je bilo više-manje predviđeno godinu dana pre glasanja odvijalo se potpuno drugačije. Mislilo se da će početkom osamdesetih Žiskar d’Esten pobediti Mišela Rokara, a izabran je Miteran. Kasnije, „trebalo“ je da pobedi Baladir, dok Širaka nigde nije bilo. Posle su pobedu predviđali Dominiku Štros Kanu, dok je Oland imao svega tri odsto glasova. Makron nije ni postojao 2016. Za godinu dana, mnogo toga može da se dogodi.

* Na nedavnim regionalnim izborima dvoje vodećih kandidata u sondažama, Emanuel Makron i Marin le Pen, doživeli su pravi fijasko…

– Zanimljivo je da u zemlji postoji veliki deo onih koji više uopšte ne veruje u političku ponudu. Trenutni kandidati imaju najviše dvadesetak odsto pristalica, dok se polovina Francuza ne izjašnjava. Zato, onaj ko je danas viđen na čelu ne znači da će na tom mestu biti i za šest meseci. Sve zavisi od toga da li će se kandidovati neko novo ime. To ostavlja mnogo prostora za nekoga s programom koji će se razlikovati od onih u poslednjih četrdeset godina. Jer, Francuzima je dosta toga.

* Hoćete li uskoro ponovo posetiti Srbiju?

– Planiram da dođem na jesen. Namera mi je da napravim reportažu o Narodnom muzeju u Beogradu, koji nije dovoljno poznat, a ima fantastičnu kolekciju. Zaista bi je trebalo približiti svetu. U Francuskoj malo ko očekuje da u Beogradu postoji kolekcija Šlomoviča, da se tu nalaze sve ta izuzetna dela s kraja 19. veka.

Izvor: Novosti.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: