Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PRIZNANJE GLUMCA

Ljudi su kao muzika. Neki govore istinu, drugi su samo bučni, često je isticao jedan od najhvaljenijih američkih glumaca Bil Mari. Vodeći se ovom svojom „parolom“ glumac je pre nekoliko godina rešio da govori samo istinu – i priznao da je hteo da sebi oduzme život.

 

Ali, umetnost ga je spasila. Tačnije, jedna Bretonova slika je odgovorna što sjajni Bil Mari nije sebi presudio.

bil mari

Mari je, nenadano, na konferenciji za medije, dok je predstavljao film „Čuvari nasleđa“, otkrio zabezeknutim novinarima u Londonu da mu je u jednom trenutku toliko teško bilo da postoji…

Rođen 1950. kao jedno od osmoro dece odrastao je u predgrađu Čikaga u činovničkoj porodici. Još kao klinac zainteresovao se za glumu, ali od smrti oca, dok je bio tinejdžer, teško se „povratio“. I počeo je da glumi u pozorišnoj trupi u Čikagu koja je bila prevashodno orjentisana na komediju.

Međutim, kada je odigrao jednu predstavu bio je toliko nezadovoljan sobom i očajan da mu se sve skupilo.

– Shvatio sam da idem u pogrešnom smeru. Nije to samo bio pogrešan pravac koji se ticao onoga gde živim, već je suština bila gubitak volje da ostanem u životu – priznao je Mari.

I kada je već, posle loše predstave, izgubio želju da živi, krenuo je besciljno da luta Čikagom.

– Pomislio sam: „Ako ću već da umrem tu gde sam se zatekao, mogao bih da se utopim u jezeru i možda će moje beživotno telo plutati neko vreme…“

Lutao je ulicama tako, ophrvan teškim mislima, Mari satima i satima i ni sam ne zna kako, ali završio je pred vratima Umetničkog instituta Čikago. Ušao je unutra i jedna slika mu je „zapala za oko“.

To je bilo delo francuskog realističkog slikara Žila Bretona „Pesma ševe“. Kada je ugledao sliku iz 1884. godine Mariju su ove misli prošle kroz glavu:

– Pa, evo devojke koja baš i nema pred sobom nikakve izglede u životu. Međutim, ona gleda u sunce, gleda kako ono izlazi i shvata da ipak ima neku šansu. I taj prizor mi je ulio nadu. Osetio sam da sam i ja osoba i da svakoga dana kada sunce počne da se rađa i ja dobijam neku novu šansu – prisetio se glumac.

Kada je shvatio da, ipak, vredi živeti, ako ni zbog čega drugog, a ono da bi svakog jutra ugledao izlazeće sunce, Bil Mari je uspeo da zaboravi na tu očajno odigranu ulogu na teatarskim daskama.

Izvor: Nova.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: