Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PAGANIZAM U VERI

U crkveno življenje ulazi sujeverje, lažno predanje, mišljenja pseudoautoriteta, lažni starci i lažne starice. Naša spasonosna vera pretvara se u paganizam hrišćanskog obreda…

 

Na spisku crkvenih sujeverica posebno mesto zauzima gerontomanija – potraga za starcima, ili da budemo precizniji – za prozorljivcima i vračevima, koji bi zadovoljili njihovu žeđ za duhovnim ropstvom, uzevši na sebe brigu o tuđem spasenju.

crkveno sujeverje

Tim pre, što danas živimo u vreme prave eshatološke psihoze u vidu INNenizma (ruska skraćenica INN-poreski identifikacioni broj) i javlja se autoritet takozvanih «staraca», koji se sami i svojom doktrinom suprotstavljaju Crkvi i njenom učenju. Ovde ne možemo a da ne pomenemo i tehnofobiju – strah pred progresom. Prema mišljenju tehnofoba suština kompjutera, bankomata, celularnih telefona i tome slično je đavolija. «Starac», strah od tehnike i poistovećivanje INN-a sa antihristovim «pečatom» obično idu ruku pod ruku.

Sveštenik Aleksandar Pikalev

***

Sa druge strane vidimo sujeverni odnos prema crkvenim službama, a zatim i razočarenje ljudi koji su primili neku Svetu Tajnu i nakon toga se razboleli ili osetili životne teškoće. Oni su mislili da će ih tačno ispunjeni obred izbaviti od svih zemaljskih nesreća, dok Bog i same nesreće uključuje u Svoju brigu o nama.

Slično kao što se i crkveni ljudi nekad priklanjaju sujeverjima, kada se čini da samo treba da pročitaš akatist i istog trenutka ćeš biti uslišen, ili ako nisi pred izlazak iz kuće izgovorio formulu: „Odričem te se satano…“ upašćeš u iskušenje.

Čak i odnos prema crkvenim svetinjama može biti potpuno sujeveran. To se događa kada se čovek bezumno oslanja na neki sveti predmet: pojas, tamjan, privezak za ikonom Svetitelja, ne sećajući se pri tom ni Boga, ni elementarnih zakona bezbednosti. Na primer, to se događa kada se vozač ne vezuje bezbednosnim pojasom sa opravdanjem da je automobil osvećen i iznad volana ima ikonu. Ovde vidimo glupost prikrivenu pobožnošću. Čovek ignoriše prihvaćena pravila bezbednosti smatrajući da će mu Bog dati mirnu vožnju zbog same činjenice prisustva svetinje.

Sveštenik Valerij Duhanjin

***

Magijski odnos prema pravoslavnim svetinjama je takođe vrlo uvrežena pojava. Protiv bolesti – taj i taj izvor, ako hoćeš da nađeš stan – idi tamo i tamo i sl. Zaista, sad kad govorimo o preporodu Pravoslavlja narod odjednom zahvata ovakvo sujeverje. Jednom sam na predavanju, negde u prohiji, strogo upitao: «Kome se treba moliti za izbavljenje od pijanstva?» Svi su odgovorili: «‘Neispijnoj Čaši!’» Rekao sam: «Tačno. Nemojte da vam padne na pamet da se molite pred Vladimirskom, ili Kazanskom, ili Iverskom ikonom Majke Božije! Neće vam pomoći!» Svi su odmah rekli: «Hi!» Dokle smo doterali» Razlog je isti: ovo je lako, ovo je mnogo lakše. Lakše je zapaliti sveću, zakazati moleban i akatist. Nije čudno što je jedan pesnik napisao izvanredne stihove: «Da, boj sa sobom je najteži boj. Pobeda nad pobedama je pobeda nad sobom.» Zaista, spreman sam da prevalim na stotine kilometara do «Neispijne Čaše» u ovom manastiru, ali da se uzdržim od još jedne čašice – to je već previše, naravno.

Borba sa sobom je najteža stvar i Pravoslavlje poziva upravo na to: na borbu sa svojim starim čovekom. A naš lukavi razum radi isto što i voda koja teče: nailazi na kamen – obilazi ga i teče dalje. Tako je i ovde: nailazimo na zapovesti Božije i zaobilazimo ih. I podmećemo umesto zapovesti Samog Boga ove formalne stvari, ono što se u judaizmu naziva «subota». Glavno je da poštuješ subotu. Ako si ispunio ova pravila – sve je u redu, dobar si. Eto, ispostavlja se da stvari tako stoje.

Evo šta svetitelj Teofan Zatvornik piše o hodočašću: «A na putu nećeš ni primetiti kao ćeš postati neosetljiv. Koliko ti predmeta ulazi u glavu – i ostaće samo forma, bez sile i života. Zar nije bolje da se odreknete tuđinovanja?» – piše on jednoj osobi. U drugom pismu: «A šta ćete na putu sve pokupiti, čega ćete se sve nagledati i naslušati!» Istina, on pritom piše, radi objektivnosti, da čoveku koji još uvek skoro ništa ne zna o veri, koji ne može da vodi nikakav hrišćanski život kod kuće, hodočašće ponekad može bar malo da pomogne, kad ode u svetinju, kad se pomoli, ispovedi i pričesti. «Za takve ljude, – kaže on, – dobro, to može biti i korisno. A za čoveka koji je jak u veri to može postati samo uzrok rasejanosti.»

Zašto se, kako se čini, ispunjavaju neka sujeverja? Zato što često ono u šta je čovek poverovao, to za njega postaje i realnost. Sujeverni čovek sam poredi događaje svog života sa sadržajem sujeverja, sam prilagođava sudbinu u okvire sujeverja i verovanja, stvara u svojoj mašti uzročno-posledične veze, kao što su drevni neznabošci u događajima sopstvenog života videli istinitost svoje mitologije i vere u bogove. Neretko tome direktno pomažu tamne sile. Na primer, čoveku koji veruje u vanzemaljce, oni mogu zaista i da se jave po dejstvu demonskih sila.

prof. Aleksej Iljič Osipov

***

… Na prvo mesto u crkveni život ulazi odvratno sujeverje, lažno predanje, mišljenja pseudoautoriteta, lažni starci i lažne starice. Naša spasonosna vera pretvara se u paganizam hrišćanskog obreda…

Prva greška – kada Bog postane ne cilj, već sredstvo za život. Nažalost većini ljudi Hristos nije potreban. Ljudima je potrebno da bi kod njih sve bilo dobro; a Bog je dužan da bude sredstvo za to. Potrebno je da se porodica ne raspadne – pođi u crkvu i venčaj se. Nužno je da se deca ne razbole – krstite ih, pričestite, neka je čak i protiv njihove volje. Potrebno je da vas ne ureknu, ne naprave štetu – pesak sa groba popularne podvižnice doneti i po uglovima prosuti. Sin pije – akatist Neiscrpne Čaše pročitati. Muž te bije – odmah na hodočašće kreni. Mi vidimo da se trud usmerava ne na to da bi se bilo sa Bogom i živeo život Setog Duha, već na to da bi zadobili nešto od Boga. Bog deluje kao garant našeg blagougodnog života…

Tainstva se pretvaraju u magična dejstva. Sveto Pismo odlazi u drugi plan. Sveto Predanje se izopačuje, izvrće, na prvo mesto u crkveni život ulazi odvratno sujeverje, lažno predanje, mišljenja pseudoautoriteta, lažni starci i lažne starice. Naša spasonosna vera pretvara se u paganizam hrišćanskog obreda…

Onufrije Hilandarac, blog Svetogorske staze

***

O sujeverju pod vidom molitve

Pseudo-crkveno i crkveno sujeverje projavljuje se kroz određena „molitvena pravila“, tj. kroz različite cirkularne molitve koje navodno dolaze od nekih tzv. duhovnika, staraca sa Svete gore i sl. Uz molitvu uvek ide napomena da će se onaj ko je čita izbaviti od nekog zla, npr. korona-virusa, ili neke nevolje. Nedavno je, takođe, kružila poruka tzv. „svetogorskih staraca“ da onaj ko pomaže svoja vrata osveštanim uljem, u taj dom neće ući korona-virus. Pojedine cirkularne molitve su čak potpisivane imenima kao što je čuveni Starac Ilija optinski, koji sa tim nema nikakve veze.
Gospod nas uvek priziva na podvig spasenja, govoreći da se kroz uska vrata i tesnim putem ulazi u Carstvo Nebesko. To je podvig za ceo život, a ne na neki period u kome ćemo ispunjavati neko „molitveno pravilo“.

Sveti sveštenomučenik Andronik govori: „Ova glupa sujeverna molitva je pogubna. Ali onaj ko se nada na Gospoda, kao gora Sion, ne pomera se, uzda se u Njega. Vera daje bodrost, stamenost i silu verujućem čoveku. Jer vera od Boga proishodi i od Boga silu čoveku prinosi… A bez vere je nemoguće ugoditi Bogu“.

Sveštenik Georgije Maksimov

***
Potrebna je vera u Boga. A kad čovek zaboravlja na Boga, on počinje da veruje u raznorazne gluposti. Čitavo paganstvo se, uzgred budi rečeno, na tome i gradi – paganstvo je na kraju krajeva zapravo sujeverje.

prof. Osipov

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: