IZOKRENUTA PESMA
Te noći, izašlo brdo iza sunca,
na noge diže se ludi krevet,
za neviđeni zemljotres čuo je svet,
već je počeo sam u narodu da bunca.
Ispričaću vam ovu čudnu priču:
iz udobnih ljudi kreveti su skočili,
sve ulice izađoše na krevete budne,
o istini, zemljotresi poriču.
Velika kuća je dolazila iz njihovih strahova,
znadoše da od mira nema duhova,
iz njihovih tuga srce je izlazilo,
od rešenja, mnogo dece je dolazilo.
Kuće su morale napustiti svoje porodice,
zemlja je dobro potresla zemljotres,
a selo izvede štale iz krava,
sve su izveli, od drveća do mrava.
I tako dragi moji, bio je to dug put,
ne zna se da li će ovce za vukovima čeznut’,
ni ja ne znam da li će priča vas ova dirnut’,
znam da će se krevet na neudobne ljude naviknut’,
da će strela poginut’ od ljudi,
svako jutro čovek uspavano Sunce budi.
Obično, drva su sakupljala decu,
na kišu su nas hladnom noći gađali,
zvezde na zemlji idu Mesecu,
brodovi se na putnicima ukrcali.
Nesrećni životi lepše ljude nađoše,
nađoše nove krave za štale,
nove živote za livadu htedoše,
zvezde nad brzim rekama zablistale,
boje neba na dugu se sastale,
a galaksije kroz komete cele noći blistale.