NE DOZVOLI MI DA ODEM
Ne dozvoli mi da odem,
biću napušten kao propali brod…
Ostaće samo praznine,
nepremostivi jaz,
koji će nadomestiti život,
jer ide dalje,
i dolaze drugi ljudi…
Ne napuštaj me,
jer ću se pribrojati,
broju ostavljenih,
kojih je više nego,
napuštenih ljubimaca,
u svetu,
u kome svi žive od ljubavi,
u svetu u kome svi,
žive od ljubavi,
praštaju,
jer, noć je,
i šta donosi sutra.
Nikada me ne ostavljaj,
neću prerezati vene,
isuviše sam momak koji voli život.
Spusti svoje usne na moje,
za miran san,
koji to biti neće,
za laku noć,
koja to biti neće.
Povuci dobro dim,
iz tvoje cigarete,
smotanog duvana,
naspi čašu crnog vina,
da nazdraviš za druga svog,
i zapali,
ko nekada pre,
glejd sveće.
Romantično, zar ne?
Mene neće pa neće,
ko da šmiram,
ma baksuz, šta li sam,
jer nemam sreće.
3-4.8.2021.