Nizak nivo ugljenih hidrata (low carb) ili masti (low fat) – koji način dijete je bolji?

TESTENINA ILI SIR?

Večita dilema nutricionista je koji način dijete da prepišu pacijentu. Obično se ta dilema vrti oko toga da li je bolja ishrana u kojoj je zastupljen nizak nivo ugljenih hidrata ili ona dijeta koja se bazira na smanjenom unosu masti. Jedno istraživanje odgovorilo je na tu enigmu!

Ako želite da izgubite težinu, da li je bolje jesti hleb, testeninu ili voće? Ili bi trebalo da se odlučite za avokado, orahe ili sir? Rezultati jednogodišnje studije koja je obuhvatila više od 600 ljudi dali su iznenađujući odgovor!

Kada je cilj gubljenje težine, pitanje je da li je bolje konzumirati niskomasne proizvode ili namirnice sa smanjenim nivoom ugljenih hidrata. Ovim pitanje bave se dijetetičari poslednih decenija i ima pobornika i u jednom i u drugom taboru. Ispostavlja se da razlike ipak i nisu toliko važne.

Nedavno završena studija Univerziteta Stenford dala je najveći napor u davanju konačnog odgovora. Aktivno je pratila čitavu godinu pokušaj gubitka težine od strane 609 muškaraca i žena, od kojih su svi bili u dobrom zdravlju, sa prosečnim BMI od 33 (gojaznost 1. stepena) i prosečnom starosnom dobi od 40 godina. Drugim rečima, u ovoj studiji učestvovalo je puno ljudi, koji su dugo i pažljivo bili praćeni.

Dvanaest meseci kasnije, ove dve grupe su izgubile ukupno skoro 3.000 kilograma, mada je bilo onih koji su oslabili i do 30 kilograma, dok su drugi dobili čak deset. Dakle, u proseku koja je grupa izgubila više?

Pronalaženje održivog nivoa potrošnje

Na početku studije, članovima svake grupe je bilo naređeno da prate specifičnu ishranu u toku prva dva meseca. Ljudi u grupi sa niskim sadržajem ugljenih hidrata rekli su da konzumiraju samo 20 grama ugljenih hidrata dnevno, što je dovoljno nisko da zadovolji standarde ketogene ishrane (dijete). Grupa sa niskim sadržajem masti je s druge strane konzumirala samo 20 grama masti dnevno. Posle dva meseca, ljudi u grupi sa niskim sadržajem ugljenih hidrata su vratili ugljene hidrate nazad u svoj režim ishrane dok nisu osetili da mogu održavati ishranu na tom nivou. Grupa sa niskim sadržajem masti je bila upućena da uradi istu stvar s unosom masti.

Suštinski, istraživači nikada nisu rekli učesnicima koliko kalorija mogu da imaju svaki dan. Oni su im govorili da maksimiziraju unos povrća ili minimiziraju unos šećera, rafinisanih ulja i trans masti. Takođe, bili su instruirani da se fokusiraju na hranu koja je minimalno obrađena i pripremljena kod kuće kad god je to bilo moguće.

Do kraja trećeg meseca, istraživači su otkrili da se konzumacija masti u grupi sa niskim sadržajem masti udvostručila prosečno za 42 grama masti dnevno, u odnosu na preporučenih 20 grama. U međuvremenu, potrošnja ugljenih hidrata u grupi sa niskim sadržajem ugljenih hidrata podigla se sa 20 grama na 96 grama dnevno.

A pobednik je…

Uprkos ovoj razlici u nivou potrošnje, na kraju dvanaest meseci, rezultati su pokazali da uopšte nije bitno da li se ljudi fokusiraju na unos masti ili unos ugljenih hidrata. U proseku, obe grupe konzumirale su približno isti broj kalorija svakog dana i iako su neki pojednici dobili ili izgubili više kilograma od drugih, obe grupe su izgubile približno istu količinu mase.

Bez obzira u kojoj su grupi bili, učesnici su osetili ista poboljšanja u merenjima kao što su:

• BMI (indeks telesne mase)
• Procenat telesne masti
• Obim struka
• Krvni pritisak
• Insulin
• Nivo šećera e u krvi

Ipak, postojale su razlike. Na primer, grupa sa niskim sadržajem masti zabeležila je veći pad lošeg holesterola (LDL), dok su LDL nivoi porasli više kod članova grupe sa niskim sadržajem ugljenih hidrata.

Grupa sa niskim sadržajem masti spustila je količinu zasićenih masti koju je konzumirala dok je povećala količinu vlakana u ishrani. Grupa sa niskim sadržajem ugljenih hidrata potrošila je nešto manje vlakana, ali je doživela ukupni niži glikemijski indeks svog načina ishrane.

Razlika (ili nedostatak) u kalorijama i unosu proteina može biti ključna determinanta. Obe grupe završile su sa skoro identičnim brojevima u smislu unosa kalorija, a grupa sa niskim sadržajem ugljenih hidrata trošila je samo malo više proteina, u proseku do 12 grama dnevno više.

Rezultati ove studije doprinose velikom broju dokaza koji ukazuju na to da za gubitak telesne mase nema razlike u odnosu na jedan od ova dva načina na koje se sprovodi ishrana pojedinca.

Kako se objašnjavaju ovi rezultati?

Istraživači su objasnili da je ključ ovakvih rezultata bio u tome što su nakon prva dva meseca svim učesnicima dali specifične ciljeve za njihovo ponašanje u ishrani, a ne specifične dnevne kalorijske granice. Umesto da kažu “jedite ovoliko toga i toga”, oni su im odredili najniži nivo masti ili ugljenih hidrata koji su im potrebni kako se ne bi osećali gladnim.