NEODGOVORNO UPRAVLJANJE I POSLEDICE
Farmaceutski otpad, odnosno njegovo bezbedno odlaganje, jedan je od preduslova sprečavanja negativnih posledica na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Farmaceutski otpad, tj. njegovo bezbedno odlaganje iz životne sredine, jedan je od preduslova da se spreči nastajanje negativnih posledica na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ono se uredno praktikuje u Evropskoj uniji, a od nas se, kao zemlje kandidata, očekuje da se što pre prilagodimo tim standardima.
Da li ste nekad primetili natpise na kutijama lekova sa instrukcijama da ih odložite na poseban način? Da li ste ikad pokušali da ih odnesete u neku medicinsku ustanovu kako biste zaštitili životnu sredinu od potencijalnog zagađenja supstancama iz lekova? Ako se to desilo, verovatno ste naišli na brojna zatvorena vrata i neodređene odgovore, budući da je ova tema relativna nepoznanica u Srbiji, a predstavlja važan izazov s kojim treba da se suočimo.
Bezbedno uklanjanje farmaceutskog otpada iz životne sredine jedan je od preduslova da se spreči nastajanje negativnih posledica na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ono se uredno praktikuje u Evropskoj uniji, a od nas se, kao zemlje kandidata, očekuje da se što pre prilagodimo tim standardima.
U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na neka važna pitanja iz ove oblasti. Kakve posledice po nas i životnu sredinu nosi neadekvatno upravljanje farmaceutskim otpadom? Kako da pravilno upravljanje pretvorimo u praksu? Odgovora na ova pitanja daćemo iz ugla farmaceutske, pravničke i struke u oblasti zaštite životne sredine.
Šta je farmaceutski otpad?
Farmaceutski otpad je sačinjen od lekova koji više nisu upotrebljivi. Oni se obično odlažu usled isteka roka trajanja, ali neupotrebljivi lekovi podrazumevaju i kontaminirane i vraćene lekove, kao i lekove koji su pripremljeni za upotrebu, ali su ostali neupotrebljeni.
Ujedno, svi materijali koji su kontaminirani farmaceutskim otpadom, poput primarne ambalaže i medicinskih sredstava korišćenih za primenu farmaceutskih proizvoda, smatraju se farmaceutskim otpadom.
Razlikuju se dve vrste farmaceutskog otpada:
- opasan farmaceutski otpad
- potencijalno neopasan otpad
Republici Srbiji nedostaju profesionalni kapaciteti za upravljanje farmaceutskim otpadom, a kako bi oni bili izgrađeni, važno je najpre odrediti precizne količine farmaceutskog otpada koji nastaje na godišnjem nivou. Zbog toga, obaveza Agencije za zaštitu životne sredine jeste da vodi bazu podataka svih proizvođača ove vrste otpada.
Kako neodgovorno upravljanje farmaceutskim otpadom utiče na životnu sredinu?
Dok su zdravstvene i ekonomske koristi od farmaceutskog napretka i razvijanja široko priznate, farmaceutski otpad sve više utiče na prirodni svet. Neiskorišćeni lekovi odloženi neadekvatno negativno utiču na biljni i životinjski svet, ali i kvalitet voda i zemljišta. Farmaceutski proizvodi se uglavnom akumuliraju u površinskim vodama poput jezera i reka, ali i u podzemnim vodama, zemljištu, stajnjacima, čak i vodi za piće.
Postoje dve glavne rute kroz koje aktivni farmaceutski sastojci ulaze u životnu sredinu. Prvo, kada se uzeti lekovi izlučuju urinom ili fecesom; i drugo, kada se neiskorišćeni lekovi bacaju u toalet ili sudoperu. U oba slučaja farmaceutski proizvodi završavaju u kanalizaciji, koja uglavnom nike opremljena filterima za uklanjanje takvih zagađivača iz otpadnih voda.
Među najugroženijim životinjskim vrstama su ptice grabljivice, zbog bioakumulacije farmaceutskog otpada.
Kako je upravljanje farmaceutskim otpadom regulisano propisima u Srbiji?
Upravljanje farmaceutskim otpadom u Republici Srbiji regulisano je o Zakonom o upravljanju otpadom, Zakonom o naknadama korišćenja javnih dobara i Pravilnikom o načinu i postupku upravljanja faramceutskim otpadom.
Kada je u pitanju farmaceutski otpad koji potiče od građana, u praksi se sa ovom vrstom otpada uglavnom postupa kao sa opasnim faramceutskim otpadom, jer nije moguće utvrditi poreklo tog otpada.
Obaveze aktera u procesu zbrinjavanja farmaceutskog otpada koji potiču od građana bliže su određene članom 56. Zakona o upravljanju otpadom, a posebno Pravilnikom o načinu i postupku upravljanja farmaceutskim otpadom. Šta to znači u praksi?
Sve apoteke koje su osnovane kao državne zdravstvene ustanove, kao i privatne apoteke, imaju obavezu da preuzmu farmaceutski otpad od građana i predaju ga operaterima. Apoteke su dužne da u svom poslovnom prostoru obezbede mesto za kontejner za besplatno sakupljanje neupotrebljivih lekova od građana. Takođe, dužne su da na vidnom mestu istaknu obaveštenje da se u toj apoteci od građana prikupljaju neupotrebljivi lekovi, kao i da se za vraćanje neupotrebljivih lekova ne plaća naknada.
Zakon o upravljanju otpadom nameće građanima dužnost da neupotrebljene lekove predaju apotekama. Međutim, zbog nedovoljno jasnih odredbi zakona, u praksi veoma mali broj apoteka omogućava ovu uslugu građanima. Ovaj problem prepoznat je i u novoj Staretegiji upravljanja otpadom koja definiše mere u cilju unapređenja prikupljanja i zbrinjavanja ove vrste otpada. Strategija predviđa uspostavljanje integrisane mreža postrojenja za tretman, koja obuhvata i reciklažna dvorišta za opasan otpad iz domaćinstava, uključujući i medicinski i farmaceutski otpad.
Koje su prepreke u prikupljanju farmaceutskog otpada?
Zdravstvene ustanove apoteke sa većim brojem ogranaka u svom sastavu, određuju koji ogranak će preuzimati farmaceutski otpad od građana. Iako zvuči jednostavno, prilikom sprovođenja ovih regulativa, apoteke se susreću sa brojnim preprekama.
Razlikujemo dve vrste apoteka: one koje su osnovane kao samostalne apoteke i one koje su u okviru zdravstvene ustanove apoteke. U odnosu na zdravstvene ustanove, samostalne apoteke se suočavaju sa mnogo većim problemima prilikom sprovođenja zakonskih regulativa koje smo opisali. Propisi ovim apotekama nameću obavezu da prikupljaju farmaceutski otpad od građana bez obzira na to kakve uslove imaju. Često je reč o malim objektima koji su otvoreni u skladu sa zakonskim minimumom, pa im zbog nedostatka prostora nalaženje mesta za poseban kontejner za lekove može biti problem.
Takođe, u ovakvim apotekama neretko ne postoje ni adekvatni ljudski kapaciteti. Često u smeni radi samo jedna osoba, pa bi proces bezbednog preuzimanja i odlaganja otpada ometao redovni rad apoteke. Takođe, rukovođenje farmaceutskim otpadom zahteva obuku. Takođe, ni sami građani često nisu obučeni da prepoznaju šta je farmaceutski otpad, jer nije sve što je kupljeno u apoteci farmaceutski otpad.
Na kraju, čak i apoteke koje imaju potrebne kapacitete da obezbede ovu uslugu, snose velike troškove. Iako prema važećim propisima odlaganje farmaceustkog otpada treba da finansiraju proizvođači lekova i distributeri, u praksi taj teret uglavnom pada na same apoteke. Propisi su jasni kada je u pitanju definisanje ko treba da snosi troškove zbrinjavanja, ali put od aktera koji plaća naknadu do aktera koji u praksi pokriva troškove ostaje nedorečen.
Šta je rešenje?
Iskustva koja smo opisali deo su istraživanja koje su Inženjeri zaštite životne sredine u saradnji sa Lokalnim ombudsmanom Grada Novog Sada sporveli u 2020. godini. Istraživanje se odnosilo na prepreke koje u praksi sprečavaju sakupljanje farmaceutskog otpada od građana na teritoriji grada Novog Sada.
Iz toga su proizašle i preporuke za dalje delovanje kako bi se ovi problemi rešili.
Izmena propisa – najpre, potrebno je pokrenuti inicijativu za izmenu postojećih propisa, kako bi oni bili sprovodljivi u praksi.
Proširenje mesta za prikupljanje – potrebno je omogućiti prikupljanje farmaceutskog otpada i na nivou reciklažnih dvorišta, a ne samo u apotekarskim jedinicama.
Jasnije definisati prikupljače – potrebno je lokalnim propisima ustanoviti jasan način obeležavanja apoteka i način prikupljanja farmaceutskog otpada od građana, uz obavezu da svako naseljeno mesto mora imati minimum jedno mesto za preuzimanje farmaceutskog otpada od građana.
Konsultovati struku – potrebno je uključiti stručne organizacije u oblasti upravljanja otpadom u obuku zaposlenih u apotekama, edukaciju i informisanje građana o pravilnom odlaganju farmaceutskog otpada. Na taj način, rasteretili bi se resursi na svim stranama i pojednostavio bi se proces obuke i uvođenja pozitivne prakse.
Dakle, adekvatno odlaganje farmaceutskog otpada bi trebalo da postane jasno definisan, jednostavan proces kroz koji benefite osećaju i građani i apoteke i na kraju, i sama životna sredina. Načini da se situacija popravi su brojni, a preporuke su dobra polazna tačka.
Izvor: Koalicija27.org