MOLITVA U PORODICI
Starac Pajsije Svetogorac govori o tome kako treba da se sprovede večernja molitva u porodici, ko u njoj treba da učestvuje i šta mala deca za to vreme treba da rade.
Hilandarski starac Pajsije u jednom od brojnih intervjua i tumačenja pravoslavnog života u porodici govori o tome koje mesto zauzima molitva.
– Da li, starče, cela porodica treba da učestvuje na večernjoj molitvi (molitvi pre spavanja)?
Odrasli treba da se ponašaju dostojanstveno. Oni treba da čitaju molitve pre spavanja, a maloj deci treba da kažu: “Ako želite, ostanite malo.”
Ako su deca nešto veća, porodica već može da ima svoj tipik: na primer, petnaest minuta veliki, a dva, ili pet minuta deca, a onda koliko sama žele. Ako ih roditelji zadržavaju na celom čitanju molitava pre spavanja, može im dosaditi. Ne treba ih prisiljavati, jer ona još ne razumeju moć i vrednost molitve. Roditelji, pretpostavimo, mogu da jedu i pasulj i meso, ili kakvu god jaku hranu. Ali kada dete još samo pije mleko, hoće li mu roditelji reći da jede meso, jer je dobro za jačanje? Možda i jeste dobro za jačanje, ali jadno dete ne može da ga svari.
Zato mu u početku daju samo malo soka od mesa, kako bi poželelo i drugi put da ga jede.
– Starče, ponekad su i stariji uveče toliko umorni, da ne mogu ni molitve pre spavanja da izmole?
Ako su mnogo umorni, ili bolesni, neka izgovore samo polovinu molitava pre spavanja, ili makar jedan “Oče naš”. Neka nikako ne propuste molitvu. To je kao u ratu. Ako se nađeš uveče na nekom uzvišenju okružen neprijateljem, ispališ poneki metak da uplašiš neprijatelja da te ne bi napao. Tako isto i oni neka ispale poneki metak, da bi se “pokvarenjak” (Starac Pajsije često za đavola koristi ovaj naziv) uplašio i otišao.
Molitva ima veliku moć u porodici. Poznajem dvojicu braće koji su uspeli molitvom da postignu ne samo da im se ne razvedu roditelji, koji su imali veliki problem u međusobnom odnosu, već i da se ponovo zavole. Nama je naš otac govorio: “Ne znam šta ćete da radite, ali dva puta dnevno ćete morati da dajete „raport“ Bogu, kako bi znao gde se nalazite.”
Molili smo se pred ikonama svakoga jutra i svake večeri, svi zajedno: otac, majka i deca i na kraju smo pravili metanije pred Hristovom ikonom. Kada bismo imali neki problem u porodici, molili smo se da se reši.
Sećam se, jednom kada se razboleo naš najmlađi brat, otac nam je rekao: “Dođite da zamolimo Boga za njega, ili da ozdravi, ili da ga uzme, samo da se ne muči.”
Pomolili smo se svi zajedno i naš brat je ozdravio. Ali i za trpezom smo sedeli svi zajedno. Prvo bismo se pomolili i tek onda počinjali da jedemo. Ako bi neko počeo da jede pre nego što se blagoslovi trpeza, govorili bismo: “On je zabludeo”.
Nedostatak uzdržavanja smatrali smo bludničenjem. Kada svako dolazi kući kada hoće i jede sam, bez nekog posebnog razloga, to predstavlja raspad porodice.