Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

IN MEMORIAM

Televizijski voditelj, pevač i kompozitor Minja Subota, preminuo je u Beogradu u 82. godini.

 

Uprkos brojnim i raznolikim interesovanjima i aktivnostima u kulturi, na televiziji i filmu, Minja Subota najviše je ostao upamćen kao čovek koji je stvarao za decu.

minja subota

Njegovo autorsko delo je emisija „Muzički tobogan“ koja se emitovala 18 godina, a u njoj su učestvovali najpoznatiji kompozitori i školska deca sa prostora cele bivše Jugoslavije.

„Deca su ukras sveta“

Početkom sedamdesetih počeo je da radi na opusu pesama za decu u Redakciji za decu Radio televizije Beograd.

Subota je komponovao muziku i izvodio numere nastale na osnovu pesama Ljubivoja Ršumovića, Momčila Tešića, Dobrice Erića, Miroslava Mike Antića, Dragana Lukića i drugih autora literature namenjene deci.

Generacije dece odrastale su uz Telefonijadu i Povrćijadu, saznale da su „deca ukras sveta“ i šta se dogodi kada se razboli lisica, a milioni dece su, makar kroz maštu i pesmu, „išli u Afriku da sade papriku“.

U saradnji sa Ljubivojem Ršumovićem, stvorio je ciklus pesama Još nam samo ale fale, kao i album Minja i Ršum.

‘Otvarao je divan, alternativni svet za decu’

Jugoslovenska muzička zvezda Neda Ukraden učestvovala je mnogo puta u Muzičkom toboganu i emisijama Fore i fazoni.

Minju Subotu poznavala je decenijama i uz saučešće porodici, opisuje ga kao svestranog čoveka iz koga će ostati veliki neizbrisiv trag.

„Bio jedan multidisciplinaran čovek, veliki poznavalac scene i pogotovo odan tom dečijem programu sa puno ljubavi i takta.

„Vrlo sposoban i drag, naizgled je to vrlo ležerno i deluje jednostavno, međutim nije lako osmisliti dečije programe, a da ih gleda cela Jugoslavija i staro i mlado“, kaže Ukraden za BBC na srpskom.

Pevačica navodi da je uvek sa radošću odlazila na snimanje Muzičkog tobogana, jer je to bilo više od običnog snimanja emisije.

U tome su učestvovale najveće jugoslovenske zvezde za koje se u Pionirskom gradu tada, kaže, otvarao „divan, alternativni svet“.

„To je bila toliko lepa sinergija, upravo onako kao što vam deluje.

„Divno druženje, a vrlo profesionalno, uz poštovanje pre svega“, opisuje Neda Ukraden.

Voditeljka Suzana Mančić je mnogo puta nastupala sa njim u Muzičkom toboganu, na dečijim priredbama i festivalima.

„Minja Subota je bio briljantan čovek, profesionalac i gospodin. Bio je umetnička duša inženjerskog uma, pisacm fotograf, pevač i kompozitor, svetski čovek i Srbija je ponosna što ga ima. Slava mu“, poručila je Mančić

Od 1980. do 1998. godine Subota je uređivao i vodio televizijsku emisiju „Muzički tobogan“ na Televiziji Novi Sad u kojoj su se učenici osnovnih škola nadmetali u pevanju, sviranju, crtanju i recitovanju.

Minja Subota je ovaj televizijski format zamislio kao „njihov svet muzike, igre i poezije kroz koji bi se zabavljali i proverili svoje muzičko znanje i mnogo toga kroz zabavu naučili“, napisao je vlastitom sajtu.

Učenici osnovnih škola su pevali i svirali pesme koje su, pored Subote, pisali i komponovali Arsen Dedić, Jovan Adamov, Đorđe Balašević, Kornelije Kovač, Zafir Hadžimanov, Zdenko Runjić i drugi poznati jugoslovenski umetnici.

Tokom 2007. i 2008. godine, emisija je ponovo snimana i emitovana na prvom programu Radio televizije Srbije (RTS), ali je emitovanje prekinuto zbog nedostatka sredstava, objasnio je Subota.

Voditelj je u intervjuu iz prošle godine rekao da „ne veruje“ u obrazloženje da za takav program nema dovoljno novca.

„Trebalo bi nastaviti takav program, jer to dugujemo deci – neverovatno mi je da to nemamo na televiziji“, istakao je Subota.

Šansonijer, zaljubljenik u džez i rođeni zabavljač

Muzičku karijeru započeo je 1961, kada je kao vokalni solista snimao za Radio Beograd.

Pesme i albume Minje Subote izdavala je i izdavačka kuća Jugoton iz Zagreba.

Iz te saradnje nastali su hitovi među kojima su najpoznatiji Stani, stani, pogledaj me malo, Devojka u puloveru i Dane, dane, gubimo dane.

Nekoliko pesama i jedna ploča Minje Subote izdato je i u Sovjetskom Savezu.

Pored muzike za decu po kojoj će ostati prepoznatljiv od početka osamdesetih godina, Subota je komponovao i izvodio šansone i džez numere sa primesama rokenrola.

Neke od njegovih najpopularnijih pesama u Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu bile su Budi dobar prema njoj, Devojka u puloveru, Mladi, Jesmo li ljudi ili marsovci, Stani, stani, pogledaj me malo i Homo homini.

Voditeljsku karijeru Subota je počeo na Radio televiziji Beograd 1975. godine kada sa Milovanom Ilićem Minimaksom vodi emisiju Od glave do pete.

Kasnije je vodio popularnu emisiju u okviru evrovizijskog – „Igre bez granica“, koju je, kako je tvrdio, gledalo više od 200 miliona gledalaca širom Evrope.

Na taj šou je bio „najviše ponosan“, a Jugoslavija je tada bila jedina socijalistička zemlja koje je učestvovala u projektu, istakao je prošle godine.

Inženjer na note

Posle preseljenja iz Zagreba u Beograd, Minja Subota je paralelno pohađao osnovnu školu i nižu muzičku školu Stanković.

Njegov tri godine stariji brat Aleksandar je već išao u istu muzičku školu, što je bio jedan od razloga da se Subota zainteresuje za muziku.

Red je došao na fakultet, a Minja je, krenuvši stopama oca Anta, upisao Elektrotehnički fakultet u Beogradu, gde će kasnije i diplomirati.

Ubrzo posle sticanja diplome, Subota za svoj poziv bira muziku i karijeru na televiziji čime će se baviti bezmalo 60 godina.

Kako je sam napisao u autorskom tekstu objavljenom u listu Kurir, Suboti je otac usadio ljubav prema muzici i elektrotehnici, pa je još kao student osmislio način da ih poveže – sastavljao je radio aparate i još kao student posećivao Radio Beograd.

Muzika nije bila jedina sfera umetnosti u kojoj je uživao – čuveni voditelj, zabavljač i muzičar bavio se i fotografijom.

Stekao je diplomu Famous Photographers School i Maitre de la Photographies u francuskom Šalonu, a važio je i za kolekcionara starih foto i radio aparata.

Subota se pojavljuje se i u filmu Neposlušni rediteljke Mine Đukić gde igra sebe i ima ulogu naratora.

Umetnički opus Milana Subote se tu ne završava – izdao je i dve knjige.

U delu Kako smo zabavljali Tita sublimirana su iskustva umetnika iz bivše Jugoslavije koji su nastupali pred predsednikom države.

Subota je napisao i knjigu Muzičke priče iz naše bolje prošlosti u kojoj opisuje odrastanje i život u Beogradu i rađanju rokenrola u tadašnjoj jugoslovenskoj prestonici.

Izvor: BBC

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: