K’O BOS PO TRNJU
Sezonski rad u Hrvatskoj već nekoliko godina privlači veliki broj naših državljana koji se bave ugostiteljstvom. Tako je i jedan naš mladić odlučio da za vreme leta ode na privremeni rad kod komšija.
Na forumu „Redit“ napisao je kako je proveo dva i po meseca na hrvatskom primorju kao konobar u jednom restoranu i podstakao sve reditore da mu slobodno postavljaju pitanja vezana za radno iskustvo.
– Radio sam kao sezonski radnik u Hrvatskoj ovog leta. Ama baš sve što vas zanima – napisao je mladić i započeo temu.
Odmah je usledilo očekivano pitanje.
– Jesi li imao probleme što si Srbin – interesovalo je jednog reditora.
– Ne, samo što je neki idiot od konobara puštao Tomposonove pesme i uzvikivao „Za dom spremni“, ali je poslat kući sledeće nedelje. Ovako, što se ostalog tiče, korektno sam prihvaćen, kao što bi i svakog drugog stranca prihvatili, imao sam solidan smeštaj i ne tako solidne cimere, jestivu hranu i to je to – zaključio je mladić.
Druge je interesovalo čime se bavio i koliko dugo je radio i koliko je bilo naporno.
– Konobarisao sam i kao neko sa malo iskustva bio sam pod ogromnim pritiskom na početku, tako da ne samo da zvuči pakleno, nego jeste tako, dva i po meseca sam bio tamo – otkrio je mladić.
U daljem toku konverzacije otkrio je i da nije imao zdravstveno osiguranje i da je to otkrio tek odlaskom u tamošnji Dom zdravlja.
– Samo je izgledalo da je tako… Kad sam išao samoinicijativno na pregled u Dom zdravlja nisu hteli da me prime – napisao je mladić.
Sledećeg reditora je interesovalo u kakvom je ambijentu radio, koji su mu gosti najčešće dolazili, ali i da li je kojim slučajem imao prilike da proba vina i riblje specijalitete po kojem je deo u kojem je služio radio. Kroz pitanja se provuko i pitanje bakšiša.
– Ubedljivo najviše ima Nemaca i Austrijanaca, a tokom jula i avgusta bilo je i dosta Slovenaca. Lokalaca je bilo isto, ali to su uglavnom neki klošari koji dođu na kafu ili njih troje dele jednu picu i dva piva. Najviše bakšiša ostavljaju ovi sa Zapada. Od Slovenaca i Italijana nećeš kunu dobiti ma koliki god bio račun. Restoran objektivno jeste ozbiljan u odnosu na većinu njih po ostrvu i delovalo mi je kao da će to biti preveliki zalogaj za mene koji sam imao samo dva meseca nikakvog iskustva u nekom malom baru u Beogradu. Radnici su masovno falili po restoranima, što od kuvara i pomoćnih u kuhinji, što od šankera i konobara, a verujem da sam samo zbog toga primljen. Niko nije hteo sa mnom posebno da radi na početku, bio sam prepušten sam sebi, pravio kardinalne greške koje sam kasnije ispravio i to je to – detaljno je opisao svoje iskustvo.
Druge reditore je konkretno interesovalo kako su poslodavci postupali prema njemu i kakve je obroke imao unutar objekta kao zaposleni.
– Smeštaj je bio korektan, imali smo mašinu za veš i sušenje, internet koji je doduše bio nestabilan, ali hrana je bila sumnjivog kvaliteta i za doručak bismo svaki mogući dan imali krompir i meso u različitim formama, što je stvarno krajnje čudan način da započneš dan. Ručak je bio na istu foru, ali to se već moglo istrpeti. Isplaćen je svaki prekovremeni sat i tu stvarno nemam nikakve zamerke, jedino što se plaća isto kao običan radni sat. Poslodavci previše slatkorečivi, nisu želeli da rade sa mnom kao početnikom i pretežno su upućivali samo kritike. Kolege dosta iskvarene nažalost – iskreno je opisao kakav je tretman imao.
Iako su ga nekoliko puta pitali na kom ostrvu i u kom objektu je radio, nije ogovarao, ali je zato otkrio koliko je dana mesečno radio te i koliko je bio plaćen.
– Plata je bila 1.400 evra, imao sam jedan slobodan dan u mesecu, okvirno oko 11-12 sati skoro svaki dan – napisao je mladić.
Na tu cifru i satnicu, neki reditori nisu mogli da prećute, te su mu napisali kako su ga brutalno izrabljivali i da mu je potrebno čestitati na tome što je uspeo toliko da radi i sve to izdrži.
Slično sablažnjavanje je bilo i kad je otkrio da je imao bakšiš u vrednosti od 5.000 dinara dnevno za šta su mnogi reditori napisali kako toliko dobijaju u manjim lokalima u Srbiji.
Izvor: Blic