Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ISTRAŽIVANJA O ISHRANI 

Da li naučna istraživanja o ishrani mogu da odgovore na sva pitanja o zdravlju i hrani koja postavljamo. Kakva sve istraživanja o ishrani i zdravlju imamo?

O ishrani ljudi danas postavljaju neverovatna pitanja. Na primer: Da li je bolje uzeti jabuku ili bananu i da li je bolje u 15:00 h ili u 17:00 h?

Onaj ko odgovori na ta pitanja zna manje od onog koji je pitanja postavio. Uz to ide obavezno i uvodna fraza istraživanja su pokazala koja je veoma zloupotrebljena jer stvara instant poverenje kod slušalaca i čitalaca.

sta su Istraživanja o ishrani pokazala

Istraživanja ima raznih i kao što imamo patike i kineske patike ili džemper i kineski džemper imamo i istraživanja i kineska istraživanja. Istraživanja čiji su autori Kinezi, ne uvek, ali vrlo često imaju vrlo nekreativan dizajn i neverovatne zaključke. Na primer, jedno naučno istraživanje je pokazalo da je veza između emotivnog prejedanja, gojaznosti i metaboličkog sindroma veća nego za druge vrste prejedanja.

Čak to sve ne bi bilo toliko besmisleno da je analiziran, na primer, nivo hormona stresa kod ispitanika, ali je ovo istraživanje bazirano na upitniku.

Ukratko, kada bi ljudi samo znali kako se naučna istraživanja o ishrani sprovode, znali bi i zašto su brojna pitanja bez odgovora. Osim toga ovaj pregled istraživanja služi da nam pomogne da razumemo i zašto svakih deset godina menjamo stavove o ishrani.

U oblasti medicine, pa i nauke o ishrani, postoje dva osnovna tipa istraživanja, zavisno od toga da li je istraživač samo posmatrač ili aktivno učestvuje tokom istraživanja.

Prvi tip istraživanja podrazumeva da istraživač posmatra ili prati dešavanja i ova istraživanja imaju veoma malu vrednost, a kasnije će biti reči i o razlogu za to. Posmatranje ili praćenje, takođe, obuhvata dva tipa istraživanja.

  • Najjednostavnija istraživanja su studije parova (case-control), ona imaju malu dokaznu moć i koriste se kao prva, jeftina i orijentaciona istraživanja. U odnosu na druge studije, studije parova su retrospektivne (sagledavaju ponašanje subjekta u prošlom vremenu). Sprovode se tako što se upoređuje prošlo ponašanje dve grupe ispitanika od kojih jedna pati od neke bolesti ili stanja, a druga je zdrava. U idealnom slučaju grupa zdravih osoba se ne razlikuje po polnoj, starosnoj i socio ekonomskoj strukturi od grupe obolelih. Na primer, ispitujemo vezu između dugoročne upotrebe oralnih kontraceptivnih preparata i raka materice i poredimo grupu zdravih žena i grupu žena kojima je dijagnostikovano to maligno oboljenje. Rezultati su pokazali očekivano, da je među obolelim ženama značajno veći procenat redovnih korisnika kontraceptivnih preparata. Pritom, idealna studija je ona u kojoj obe grupe žena imaju sličnu zastupljenost pušača i sličnu starosnu i socioekonomsku strukturu. Drugim rečima, bilo bi besmisleno porediti grupu žena koje su obolele od raka materice, a u proseku su stare 60 godina i grupu mladih žena od kojih su sve zdrave samo zbog toga što su još uvek mlade. Čak i u slučaju da su idealno osmišljena, nedostatak tih istraživanja su iskazi i sećanja ispitanika koji mogu biti neistiniti, nepotpuni ili iskrivljeni. Konkretno, u navedenom primeru, trebalo bi uzeti sa rezervom tvrdnje žena o redovnosti upotrebe kontraceptivnih preparata. Neke od njih će namerno dati lažan iskaz, a neke se jednostavno neće sećati relevantnih događaja.

 

  • Nešto kompleksnija istraživanja o ishrani u kojima je istraživač i dalje samo posmatrač dešavanja su kohortne studije (cohort). To su kvazieksperimentalna istraživanja tokom kojih se posmatra i prati grupa ispitanika koja je izložena povećanom riziku ili se hrani na određeni način, ali kod pripadnika grupe u trenutku započinjanja studije ne postoji oboljenje ili poremećaj. Na primer, grupa od nekoliko hiljada ispitanika, od kojih su neki preležali hepatitis B, prati se godinama kako bi se utvrdila povezanost između tog virusnog oboljenja i raka jetre. Prednost kohortnih istraživanja je u tome što postoji kontinuirano praćenje ispitanika, zbog čega nema iskrivljenih izveštaja o životnom stilu. Drugim rečima, kohortne studije se ne oslanjaju na sećanja ispitanika, već na svakodnevne beleške i medicinsku evidenciju.

Dakle, ovo su bila istraživanja o ishrani u kojima samo posmatramo grupe ljudi, njihovu prošlost ili ih pratimo kroz vreme. Mana svih tih istraživanja je to što ne mogu da pokažu i dokažu uzročnost, već samo povezanost, jer uvek postoji mogućnost da je stanje ili bolest nastala zbog nekog drugog razloga koji nije očigledan ili nije praćen tokom istraživanja.

Na primer, posmatramo populaciju vegetarijanaca u Indiji i pratimo njihovo zdravlje 20 godina. Pola njih radi u rudniku gde su visoke koncentracije radona, što uopšte nismo uzeli u obzir, i pošto dosta njih oboli od raka pluća, mi zaključimo – vegetarijanstvo uzrokuje rak pluća. Ovo je naravno samo karikiranje, ali verovali ili ne, danas postoje i studije koje više oštećuju savremeno znanje i razumevanje fenomena nego što doprinose.

Sad dolaze na red istraživanja o ishrani u kojima istraživač aktivno učestvuje, a to su eksperimenti. Eksperimentalna istraživanja su prospektivna (određeno vreme prate ponašanje subjekta) ispitivanja koja su kontrolisana na placebo efekat. Ta istraživanja su skupa, ali imaju najveću dokaznu moć i njihov ishod je zaključak o uzročno-posledičnoj vezi. U eksperimentu imamo dve grupe:

  • grupa nad kojom se vrši eksperiment,
  • kontrolna grupa nad kojom se ne interveniše nego se podvrgava placebo tretmanu.

Placebo je inertna materija koja kod jednog broja ljudi (6–8%) izaziva efekat za koji se pretpostavlja da je psihosomatski, odnosno izazvan saznanjem da se primenjuje tretman. Kontrolisanje na placebo efekat je važan deo eksperimentalnih istraživanja jer služi tome da se utvrdi da li je poboljšanje nastalo zbog primene leka, odnosno specifičnog načina ishrane, ili zbog toga što je osoba svesna da je tretirana.

U slučaju ishrane se umesto placebo koristi aktivna kontrola jer ne možemo da “obmanemo” ispitanike vezano za način ishrane, pošto se hrana za razliku od tableta identifikuje čulima. I onda, na primer, deset godina pratimo dve grupe, jednu na mešovitoj ishrani, drugu na veganskoj ishrani.

Eksperimentalna istraživanja nisu samo slepa iz ugla ispitanika, već u najbolje sprovedenim eksperimentima ni ispitivači ne znaju ko kakav tretman dobija. Zašto je to važno? Pa zato što ispitivači žele da otkriju određenu vezu, pa im se ona lako može pričiniti i tamo gde je nema.

Ali uz to postoji još jedan otežavajući faktor – veličina uzorka. Dakle, osim vrste istraživanja i veličina uzorka je veoma važan faktor koji je neophodno uzeti u obzir kada se razmatra značaj određene studije. Dakle, skupe studije čiji zaključci imaju značaj sprovodene su na uzorku od hiljadu ili nekoliko desetina hiljada ispitanika. Sa druge strane, zaključci zasnovani na malom broju ispitanika nemaju nikakvu vrednost i mogu eventualno ukazati na to u kom smeru treba da se kreću buduća istraživanja.

Da bi medicinska istraživanja o ishrani sprovedena na malom uzorku uopšte bila upotrebljiva, naučnici koriste tzv. metastudije ili pregledna istraživanja koja objedinjuju nalaze velikog broja manjih istraživanja na istu temu iz svih krajeva sveta.

Na primer, pošto se deset godina izvode studije na malom uzorku (50-100 ispitanika) u različitim krajevima sveta koje ispituju efekte kafe na zdravlje, ako su metode istraživanja bile iste u svim studijama, uradi se metastudija ili pregledno istraživanje koje objedini njihove nalaze i njihove rezultate i onda dođe do zaključka koji se može uzeti za istinu.

Prof. dr Svetlana Stanišić, dr stomatologije, dr nauka fizičke hemije, Univerzitet Singidunum

https://www.youtube.com/channel/UCXFcJJONZ2HrDet_zjV9elg

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: