MIŠEL

Prošao sam bezbedno iz Francuske u Belgiju. Stan u zgradi, na potkrovlju, bio je od neke starice koja je umrla na respiratoru u bolnici u julu 2020. godine.

Moje ime je Mišel Marković, rođen sam 1990.godine u Parizu, po majci Eloiz sam Francuz, a po ocu Žarku Srbin.

Sada je 2030. godina i pobegao sam sa klinike, jer nisam hteo da primim čipovanu vakcinu. Policija vrši represiju, baš kao i 2020. godine, u vreme pandemije Covida 19.

U mojoj nekadašnjoj školi na Šanzelizeu su na krovu postavili prijemnik 5G mreže. Jasno sam video kako ptice sovoljuge, u drveću, u gnezdima platana padaju na ulicu kao ošamućene. To me je nagnalo da formiram građanski pokret World, za zaštitu svih retkih ptica, pa i sovoljuga.

Protestovali smo sa grupicom protestanata, ali su nas pojurili sa Trijumfalne kapije i ja sam kao vođa protesta završio u pritvoru. Bio sam gladan, žedan, prozebao i bos. Imao sam pravo samo na jedan telefonski poziv.

Pustili su me nakon poziva srpske ambasade, uz kauciju. Zavrtelo mi se u glavi od cifre, ali me to nagnalo da prodam električnu gitaru i pojačalo, sa kojim sam kao mlađi svirao po Knez Mihailovoj u Beogradu, sa maskom, uz obaveznu socijalnu distancu.

Kultura je te 2020.godine bila baš zamrla i ja sam bio kao Robinzon Kruso, sa gitarom na ulici. Onda je Bil Gejts bio uhvaćen od Interpola i trebalo je da odgovara u Hagu za zločine protiv čovečnosti. Onda je nešto puklo u meni i rešio sam da mu lično presudim.

Nabavio sam snajper od Arapina Ismaila, švercera na crno municije i sve moguće opreme, kako bih tajnim kanalom trebalo da mu sa zgrade u Briselu lično presudim.

Prošao sam bezbedno iz Francuske u Belgiju. Stan u zgradi, na potkrovlju, bio je od neke starice koja je umrla na respiratoru u bolnici u julu 2020. godine. To me je još više motivisalo da Gejtsu pucam u glavu.

I kada sam ga spazio sa krova konvoja crnih vozila i kako mu pridržava vrata, ja sam zapucao. Neka ptica je u tom trenutku ušla u vazdušni prostor i ja sam Gejtsa samo okrznuo u nogu.

Blokirali su ubrzo ceo kraj i specijalne antiterorističke snage policije su me uz bučno rušenje vrata gumenim topom, kao štakora izvukli i uhapsili. Evo me u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala, preko puta mene je ćelija Bila Gejtsa. Imam užasnu želju da ga zadavim, ali mi to ne uspeva. Jaka straža i obezbeđenje je oko njega.

Sutra nas vode na snimanje, mene i Gejtsa, nakon tri meseci agonije. U stvari, znam da će nam dati smrtonosnu injekciju. Njemu da zametnu trag o teoriji zavere, a meni da ućutkaju usta i nepokornost, jer u prevodu sa sanskrikta, nepokoran znači Srbin.