REVOLUCIJA U PAKOVANJU
Istorijski izvori navode da je izumitelj hartije Kaj Lun, dvorjanin kineskog cara Vu Dija. Rađen je od bambusa i krpa utopljenih u vodu.
Ovo se desilo početkom nove ere, a držalo se u tajnosti sedam vekova. Nakon bitke kod Talasa, polovinom osmog veka, muslimani su od jednog od zarobljenih Kineza otkrili tajnu pravljenja papira. Pretpostavlja se i da su baš Kinezi usavršili tehniku pravljenja kartona, negde u 16. veku.
Ne zna se pouzdano gde je i kada napravljena prva kartonska kutija. Prvu „komercijalnu“ kartonsku kutiju prvi je proizveo Ser Malkolm Tornhil u Engleskoj, 1817. Prilikom izrade trebalo mu je čak dvanaest sati. Iste godine napravljena je prva kartonska kutija i u Nemačkoj.
Prava mala revolucija i istoriji kartona desila se polovinom devetnaestog veka, kada su Edvard Hili i njegov imenjak Alen krenuli u proizvodnju i prodaju muških šešira cilindara. Bio im je potreban materijal u koji će spakovati šešir koji bi, neoštećen, mogao da stigne do mušterije. Tom prilikom izmislili su talasasti, ispresecani ili nabrani papir, koji se danas zove lepenka. Lepenka se danas obično pravi od drvenih vlakana koja nisu izbeljivena sa naboranom stranicom, koja je zalepljena na jednu ili obe strane kartona. Ovaj talasasti ili rebrasti karton je patentiran u Engleskoj 1856. godine. Kada se danas govori o rebrastom kartonu, obično se misli na karton za zaštitu podova. Stručnjaci u industriji retko koriste termin karton jer ne označava apsolutno određeni materijal.
Zanimljivo je da je proizvod doživeo da još jednom bude patentiran, ovoga puta od strane Njujorčanina Alberta Džonsa, tačno petnaest godina nakon britanskog dvojca. Na toj licenci je pisalo da se patent dodeljuje za unapređenje papira za pakovanje.
Kartonske kutije su industrijske montažne kutije i koriste se prvenstveno za pakovanje robe i materijala, a mogu i da se recikliraju.
Prve papirne kutije, onakve kakvim ih danas poznajemo, pojavile su se (sasvim slučajno) nekoliko godina kasnije. Njihovu proizvodnju otpočeo je Škot Robert Ger, vlasnik fabrike papirnih vreća u Bruklinu. Jedan od njegovih radnika je 1879. presom probio hiljade kesica za pakovanje semena, umesto da ih samo presavije. Ger je pokušao da popravi stvar, tako što je taj papir presavio i tako dobio kutiju. Stari način izrade kartonskih kutija iziskivao je puno vremena. Prvo bi se presom spajale stranice papira i kartona, a onda se nožem sekle ivice. Ove prve, „savitljive“ kutije bile su jako skupe na početku proizvodnje. Najpre su se koristile za proizvode manjih dimenzija, kao što su čajevi, paste za zube, kozmetika, kreme i biskviti. Neki od prvih klijenata Ričarda Gera bili su Kolgejt i „Pacifik ti kompani“.
Ekspanzija proizvoda od kartona
Na prelasku devetnaestog veka u dvadeseti vek proizvodnja i potražnja ovih proizvoda je eksplodirala. Kutije su počele da se prave mašinskim putem, njihov sadržaj se merio, a onda su se pečatile i zatvarale. Tako su proizvođači na kutijama štampali težinu pakovanja i sadržaj kutije.
Prvu količinu kartonskih kutija za pakovanje hrane, odnosno biskvita započeo je američki proizvođač slatkiša „Nabisko“, krajem 19. veka. Početkom 20. veka braća Kelog su počela da uvode pakovanja žitarice u kutije od kartona.