Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

VEK MODERNE ISHRANE

Kako smo došli do te nazovi zdrave, a zapravo prerađene hrane? Pre par decenija je započela era gojaznosti, a onda se morao naći krivac.

 

Šta mislite, živimo li danas zdravije nego pre? Evo da počnemo sa nekim lepim stvarima. Dakle, prosečan životni vek 1900. godine je bio samo 47 godina. Danas je prosečan životni vek u Srbiji oko 76 godina, u Evropi se živi u proseku 81 godinu i po tome izgleda da možemo da se opustimo.

prerađene hrane

Baš lepo što je prosečan ljudski život u modernom svetu produžen za čak 30 godina tokom prethodnog veka. Kad bi se nastavilo tako, 2120. bi prosečan životni vek trebalo da iznosi 110 godina. Ali teško da će biti tako ukoliko se ne dese baš velike promene u načinu života ili ako medicina ne napravi neko čudo.

Nažalost, moramo pomenuti i neke činjenice koje nas neće toliko obradovati.

Više ljudi dobija dijabetes, više ljudi ima visok pritisak, više ljudi je gojazno i zbog svega toga životni vek je počeo da se skraćuje, ali ovo još ne vidimo u statistici jer su lošim životnim stilom pogođene generacije mlađih ljudi koje će tek doći na red za umiranje.

Dakle, 1960. jedna od 100 osoba je bila dijabetičar, 1995. jedna osoba od 50 je bila dijabetičar, danas je 1 od osam osoba dijabetičar, a 2050. godine će jedna od tri osobe patiti od dijabetesa. Osim toga – nauka još ne zna koje su sve zdravstvene posledice toga što jedemo prerađenu hranu. Tek ćemo sa generacijama dece koja sada idu u školu postati svesni šta nam je učinila prerađena ishrana jer će oni biti prva generacija čija je genetika bila potpuno pod uticajem prerađene hrane i tek njihovo zdravlje će reflektovati sve posledice loše ishrane. A evo i zašto.

Prvo, jasno je da prerađena hrana ima uticaj na zdravlje onog ko je jede.

A drugo, znamo da prerađena hrana koju uzima žena tokom života i trudnoće utiče i na zdravlje i život bebe. Na primer, žene koje se hrane pre i tokom trudnoće pecivom, slatkišima i grickalicama imaju mnogo veće šanse da tokom trudnoće razviju privremeni poremećaj šećera u krvi, poznat kao trudnički dijabetes. Trudnički dijabetes je povezan sa rađanjem prekrupnih beba jer šećer prolazi kroz placenta. Kad kažemo prekrupne, misli se na novorođenčad preko 4 kg. Obično se hvalimo time kako su nam novorođenčad krupna, ali i za to postoji poželjna granica jer se bebe preko 4 kg zovu “džinovi na staklenim nogama” i već vidite po nazivu da nešto nije u redu – imaju slabo zdravlje ne samo po rođenju već i kasnije tokom života.

Dakle, prerađena hrana koju koristimo mi, a zatim i naše majke, skraćuje nam životni vek. Ali to nije sve. Da li ste znali da na nas ima uticaj i to kako su se naše bake hranile tokom trudnoće. A evo i zašto.

Čovek nastaje od jajne ćelije majke, ali ta jajna ćelija se sa sve genetskim materijalom koji nosi stvara u trenutku kada nastaju majčini jajnici, a to znači u stomaku njene majke. Drugim rečima, jajna ćelija od koje ste nastali i Vaši geni su formirani u stomaku Vaše bake i njena ishrana i njeno zdravlje u trudnoći su uticali na formiranje Vašeg genetskog materijala koji Vam određuje čitav život. Dakle, ne samo Vaš životni stil već i životi dve prethodne generacije određuju Vaš život. Preslišavate se sigurno šta je Vaša baka mogla da jede u trudnoći.

I to je odgovor na pitanje zašto treba da prođe vek moderne ishrane da bismo znali sve posledice – tek kada odrastu deca čije su bake jele pecivo sa margarinom, hranu iz friteze, slatkiše i grickalice i kada počnu da se razboljevaju i kada dođu na red za umiranje, znaćemo šta su stvarno posledice brze hrane i stalnog grickanja.

A uz brzu hranu možemo dodati još jedan problem, a to je problem takozvane zdrave hrane. U prodavnicama zdrave hrane se prodaje sve osim zdrave hrane. Prodaju se integralne grisine od kojih Vam je kesa masnija nego od bureka, lanene pločice od kojih će Vam skočiti pritisak jer imaju više soli nego Mrtvo more, drečave bombone koje su u svakom udžbeniku primer za aditive, drugi slatkiši na meru, kokosovo ulje koje nije ništa bolje od bilo kog drugog, keks koji na 100 grama ima isto kalorija koliko i čokolada. I sve to se prodaje kao rinfuz roba od koje možete dobiti i mišju groznicu, po kojoj noću šetaju bube i poneki miš jer su fioke i police najčešće otvorene.

Kako smo došli do te nazovi zdrave, a zapravo prerađene hrane? Pre par decenija je započela era gojaznosti, a onda se morao naći krivac. A pošto masti imaju najviše kalorija, one su bile krivac broj 1 i počela je masovna proizvodnja bezmasnih proizvoda ili proizvoda sa niskim sadržajem masti. Jedno vreme je bilo najvažnije izbaciti masti, a to je naravno bilo moguće samo ako se poveća sadržaj nečega drugog. I pogodite šta se povećalo? Naravno, unos ugljenih hidrata. E onda se shvatilo da zapravo ugljeni hidrati goje, da tri četvrtine sveta ima insulinsku rezistenciju i masnu degeneraciju jetre zbog gaziranih sokova i da musli i nije baš najbolji izbor ni za zdravlje, a kamoli za dijetu. I tako smo došli do zaključka – treba izbaciti ugljene hidrate! I tada je sad je u toku treća revolucija zvana proteinska histerija – industrija hrane je prešla na proteine! Sad imamo proteinske šejkove i barove na sve strane. I naravno, neće proći mnogo vremena pre nego što se primeti da i preteran unos proteina nije dobar. Kad zaključimo da smo preterali i sa proteinima, ne znamo šta će se desiti jer smo sve krivce već izmenjali.

Šta da jedemo onda? Treba da jedemo neprerađenu hranu. Tako jednostavan odgovor. Pritom ne mislim na sirovu hranu. Danas učimo da gledamo i tumačimo deklaracije i ljudi u prodavnicama zagledaju deklaracije i pokušavaju da rastumače sastav. A ustvari, najzdravije je ono neprerađeno, što znači bez deklaracije i naravno – srpska kuvana jela. Eto da i bake urade nešto za naše zdravlje.

Autor: prof. dr Svetlana Stanišić, dr stomatologije, dr nauka fizičke hemije, Univerzitet Singidunum

https://www.youtube.com/channel/UCXFcJJONZ2HrDet_zjV9elg

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: