NOVA FAZA EVROPSKE ENERGETSKE KRIZE
Četvrta ekonomija EU pred mogućim nestašicama struje na zimu, jer je Alžir prekinuo isporuke gasa ključnim cevovodom ka Pirinejskom poluostrvu. Fenjeri i butan grejalice su traženi proizvodi.
Uzalud uveravanje Tereze Ribero, španske ministarke energetike, koja ovih dana tvrdi da će četvrta ekonomija EU predstojeće zime imati dovoljno „kvalitetne električne struje i snabdevanje gasom” i da raspolaže zalihama gasa za najmanje 43 dana.
Otkako je 1. novembra Alžir, najveći afrički proizvođač prirodnog gasa i ključni snabdevač Pirinejskog poluostrva tim energentom, zavrnuo slavinu gasovoda „Magreb Evropa gas” (MEG), među Špancima je zavladala pomama za kamp-kuvalima, fenjerima i grejalicama na butan-gas.
Kad je krajem oktobra postalo jasno da Alžir ne odustaje od namere da prekine dotok gasa Španiji cevovodom MEG preko teritorije susednog Maroka (ugovoren na 25 godina, s rokom isteka 1. novembra), potražnja za fenjerima u Španiji porasla je 230 odsto, objavila je francuska firma za trgovinu sportskom i kamp opremom „Dekatlon”. U međuvremenu, šporeti na plin i ćumur idu kao alva po gvožđarskim radnjama u Madridu: „Šuška se da nećemo imati struje, ljudi paniče”, prenela je britanska agencija izjavu jednog trgovca.
Tekuća energetska kriza donela je Španiji višestruka gorka otrežnjenja. Naime, država sa 46,7 miliona stanovnika ne poseduje nijedan domaći upotrebljivi izvor energije (sem vetra i sunca), primećuju u londonskom Sitiju. Istovremeno, Španija je geografski prilično izolovana od guste mreže gasovoda koja postoji u „kontinentalnijim” regijama unije. Pritom, španske energetske firme nabavljaju naftu i gas uvozom iz čak 14 država. Uvoz iz Alžira je do 1. novembra obezbeđivao Španiji gotovo polovinu neophodnog prirodnog gasa, i to mahom preko cevovoda Alžir – Maroko – Pirinejsko poluostrvo.
A onda je Alžir zbog veoma složenih i rapidno pogoršanih političkih odnosa s Marokom doneo odluku da od 1. novembra neće obnoviti energobiznis gasnim koridorom „Magreb Evropa gas”. Ta odluka ima najmanje dve posledice po energetiku u regionu oko Gibraltara. S jedne strane, Maroko je lišen oko 10 odsto prirodnog gasa koji je donedavno Alžir isporučivao MEG-om (u okviru podmirivanja tranzitnih troškova). A s druge, Španija se našla pred predlogom da joj isporuke gasa iz Alžira stižu s druga dva koloseka: pomorskim cevovodom „Medagaz”, daleko manjeg kapaciteta od MEG-a, i (sve skupljom) tankerskom dostavom. Da stvar za energetsko snabdevanje Španije bude zamršenija, kraći pomorski cevovod „Medagaz” je na alžirskoj strani pod temeljnom rekonstrukcijom radi proširenja kapaciteta: završetak radova najavljen je za kraj ovog ili sledećeg meseca. Istovremeno, Skikda, jedan od dva alžirska terminala za utovar tečnog prirodnog gasa (LNG) beleži poslednjih godina produžene prekide rada, ističe „SiP global plats”, globalna energokonsultantska firma sa sedištem u Londonu. Alžir je tokom ove jeseni u više navrata uveravao zvanični Madrid da će ispuniti sve svoje ugovorne obaveze prema Španiji i da je spreman na dijalog o daljoj saradnji.
Nekako u isto vreme, zvanični Alžir i Ankara ovih dana uveliko vode pregovore o produžetku tekućeg ugovora o snabdevanju Turske tečnim prirodnim gasom iz pravca severnoafričke države, jednog od osnivača OPEK-a i članice globalnog Udruženja proizvođača prirodnog gasa. Inače, 90 odsto turskog uvoza iz Alžira odnosi se na energente. Istovremeno, oko 1.300 turskih kompanija uložilo je više od pet milijardi dolara u poslove u Alžiru, zapošljavajući oko 30.000 ljudi u toj severnoafričkoj zemlji.
Kako će nadalje teći pregovori Madrida i Alžira povodom energetskog snabdevanja Španije, još nije jasno. Izvesno je ipak da zvaničnici EU nisu lako primili vest da je Alžir doneo odluku da energotrgovinu sa spoljnim partnerima vaga na novi način.
„Odluka Alžira da prekine ugovor ne tiče se samo Maroka, već i Evropske unije. Korišćenje gasa kao metode pritiska nije odgovarajući pristup. To je pogotovo tačno sada kada cene energenta rekordno rastu. Rizik je da će Evropljani platiti cenu” ocenio je Andrea Kocolino, predsednik Delegacije Evropskog parlamenta za odnose s državama Magreba. U međuvremenu, bivši predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani i evroparlamentarac Masimilijano Salini uputili su ovih dana pismo šefu diplomatije EU Đuzepu Borelju s molbom da se odredi prema „unilateralnoj odluci Alžira koja ugrožava strateške interese Evrope”.
Diplomatski odnosi Madrida i Brisela s Alžirom na novom su energetskom ispitu. Koje će sve faktore pregovarači tim povodom uvažavati predstojeće zime i nadalje, za sada je neizvesno.
Izvor: Politika.rs