Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SKLONJENI S ULICE

Jedno od obećanja koje je dala nova nemačka Vlada je i nestanak beskućništva do 2030. Međutim, pre svega se moraju utvrditi dimenzije ovog problema u Nemačkoj.

 

Preko dana je prilično mirno u skloništu Karitasa u berlinskoj četvrti Gezundbrunen, uglavnom nastanjenoj migrantima i radničkom klasom. No to ne znači da za Martina Parlova i još osam ljudi u njegom timu nema posla. On radno vreme brzo ispuni kupovinom hrane, plaćanjem računa i ostalim poslovima.

beskućništva

Tuš i krevet na toplom

U to sklonište svakodnevno dođe oko 18 beskućnika, na tuširanje, topli obrok ili kako bi prespavali u miru. Neki od njih su alkoholičari, neki beže od zakona. Mnogi ne dolaze iz Nemačke nego iz neke druge zemlje Evropske unije, najčešće iz obližnje Poljske ili posljednjih godina iz Rumunije.

Preko dana su na ulici prepušteni sebi i vremenu, koje u ovo doba godine može biti brutalno u Berlinu. „Mnogi ovamo dolaze već godinama što je žalosno jer ovde mogu dobiti samo ono najosnovnije“, kaže Parlov.

Tokom pandemije smeštaj nije zatvorio svoje vrata nego se prilagodio novoj situaciji. Neki od beskućnika dolaze svakodnevno, neki čak i drže svoje stvari pored kreveta.

„Naša misija je da ljudima spasimo živote primajući ih noću u toplo. Pre nego što je bilo ovakvih smeštaja ljudi su umirali od hladnoće na ulici“, kaže Parlov. Mnogi od beskućnika su cepljeni vakcinom Johnson&Johnson pa bi sad trebalo da dobiju dopunsku vakcinu.

Karitasovo sklonište je otvoreno samo noću i samo zimi, ali se radi na tome da pređe na rad non-stop.

Teško do svoja četiri zida

Pronalazak socijalnih stanova u Nemačkoj, pogotovo u gradskim centrima poput Berlina je poslednjih godina postala gotovo nemoguća misija. Rast cena stanarina je postao problem čak i za pripadnike srednjeg sloja. Pojačana migracija i sve veći broj jednočlanih domaćinstava su samo povećali taj problem.

Ali, imati svoj stan i adresu, smatra Parlov, preduslov je za izlazak iz začaranog kruga siromaštva i zavisnosti. „Kako se rešiti alkoholizma ako sobu moraš deliti s alkoholičarem“, pita se socijalni radnik. Čak je i za veliku i moćnu organizaciju poput Karitasa sve teže pronaći prikladne stanove.

Vladina borba za krov nad glavom

Nova vlada sada želi da reši ovaj problem. Jedan od glavnih projekata je izgradnja 400.000 stanova i to u niskobudžetnom sektoru. No u koalicionom ugovoru ne stoji ništa konkretnije od želje za „rešavanjem problema beskućništva“.

„Smanjivanje broja beskućnika na minimum će uspeti jedino ako bude saradnje na svim nivoima od lokalnog do saveznog. I zato se spremaju radne grupe“, kaže Ingrid Herden, portparolka SPD za DW. I Krister-Benjamin Šram, jedan od portparola Zelenih, priznaje da vlada još nema konkretnih planova.

Socijaldemokrate i Zeleni su na vlasti i u gradu-pokrajini Berlinu i uz pomoć EU sredstava već godinama pokušavaju da reše problem beskućništva. I u Berlinu i na saveznom nivou govore o konceptu „housing first“ – koji se drži principa po kojem je najvažnije osobi bez krova nad glavom pružiti smeštaj.

Po pravilu, dobijanje stana za beskućnike u Nemačkoj povezano je s ispunjenjem nekih preduslova, recimo da se prvo učestvuje u nekom programu za odvikavanje. I tu već mnogi planovi propadaju.

Čekanje na brojke

Socijalne ustanove pozdravljaju planove savezne i pokrajinskih vlada ali prvo čekaju opipljive rezultate. Savezno udruženje za pomoć beskućnicima (BAGW) traži snažnije ustavne garancije za pružanje krova nad glavom, bolju zaštitu od izbacivanja iz stana, bolju kontrolu rasta stanarina i lakše podnošenje zahteva za dodelu boravka za osobe bez krova nad glavom. Jer bez prijave boravka, gotovo je nemoguće pronaći posao ili prijaviti zdravstveno osiguranje.

No projekt borbe protiv beskućništva ne može biti ostvaren bez pouzdanih podataka. Rezultati ispitivanja o broju beskućnika će biti gotovi tek sledeće godine. Za sada političari i interesne grupe barataju podacima iz 2018. prema kojima je u Nemačkoj bilo 678.000 osoba bez stalnog krova nad glavom. No velika većina od ovog broja su bile izbeglice, oko 441.000 njih, koji su se nalazili u prihvatilištima.

No procene govore o mnogo većim brojkama. Prema Parlovu u statistike ne ulaze mladi koji zbog nezaposlenosti ne mogu pronaći stan ili osobe koje žive u lošoj vezi iz koje ne mogu izaći jer je nemoguće pronaći stan. On smatra da se samo u Berlinu preko 200.000 osoba može ubrajati među beskućnike.

Izvor: DW.com

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: