SAN SALVADOR

Na stolu, nasred stola, ležao je presavijeni papir, na kojem je plavocrvenim mastilom pisalo njegovo ime Paul.

 

Kupio je penkalo.

san salvador

Pošto se više puta potpisao, napisao je svoje inicijale, svoju adresu, nekoliko talasastih linija, potom adresu svojih roditelja, uzeo nov komad papira, pažljivo ga presavio i napisao: „Meni je ovde isuviše hladno“, zatim „idem u Južnu Ameriku“, zastao, zatvorio penkalo, posmatrao papir i gledao kako se mastilo suši i postepeno postaje sve tamnije (u papirnici su garantovali da je crne boje), zatim je opet uzeo penkalo u ruku i velikodušno dopisao svoje ime Paul.

Onda je sedeo.

Kasnije je sklonio novine sa stola, pogledom preleteo preko bioskopskog repertoara, mislio na bilo šta, pomerio pepeljaru u stranu, iscepao papir sa talasastim linijama, ispraznio penkalo i ponovo ga napunio. Za bioskop je sad već bilo prekasno.

Proba crkvenog hora traje do devet sati, u pola deset će Hildegard biti kući. Čekao je Hildegard. Uz svu tu muziku s radija. Ugasio je radio.

Na stolu, nasred stola, ležao je presavijeni papir, na kojem je plavocrvenim mastilom pisalo njegovo ime Paul.

„Meni je ovde isuviše hladno“, i to je pisalo.

Znači Hildegard će doći kući u pola deset. Sada je bilo devet sati. Pročitala bi njegovu poruku, uplašila se, verovatno ne bi poverovala ono s Južnom Amerikom, ipak bi prebrojala košulje u plakaru, nešto bi moralo da se desi.

Onda bi nazvala „Lav“. „Lav“ je sredom zatvoren. Osmehnula bi se očajna i verovatno bi se pomirila s tim, možda. Nekoliko puta bi prstima leve ruke sklonila kosu s lica i zatim polako raskopčala kaput.

Onda je sedeo, razmišljajući kome bi mogao da napiše pismo, pročitao je još jednom uputstvo za upotrebu penkala – lagano okrenuti na desnu stranu – pročitao tekst i na francuskom, uporedio engleski s nemačkim, ponovo pogleda cedulju, mislio na palme, na Hildegard.

Sedeo je.

A u pola deset je ušla Hildegard i upitala:„Je l’ deca već spavaju?“

Rukom je sklonila kosu s lica.

Preveo s nemačkog Nikola B. Cvetković