NE POPUSTITI NI MILIMETAR
Svaki greh sapliće čoveka, da li umno, da li fizički. Uzmimo prostu jednu stvar koja je svakodnevno prisutna; neko kaže: “popiću jednu, dve čaše…”. Nije to strašno, ali ako se dve popiju, treća će doći na red, pa onda se kaže ‘četvrta i peta nikome ne smeta’, to se pevalo. I šta ćemo onda?
Svaki greh treba zauzdati, ili mu dati jednu granicu do koje sme da ide i ni milimetar ne popuštati. Ako pređemo tu granicu odmah se ispovediti i kazati duhovniku da si pogazio svoju sopstvenu zapovest, a nije ti niko to naredio. Važno je da Bog vidi tvoju revnost, da se trudiš, a ne šta me briga!
Alkoholizam je porok koji izaziva tragičnu situaciju i posledice. Alkoholičar je živ ali je mrtav, ima ime da je živ ali je mrtav. A da ne govorimo sad o razvratnom ponašanju gde ljudi ruše svoj ugled i ugled porodice, i na kraju najstravičnija stvar, upropaste sve, bližnje i bogatstvo što su stekli, i ugled pred ljudima.
Ili, to se isto često dešava, neko je zanimljiv, nasmejao se nekoj ženi i ona njemu, i ne stanu na tome i dođe do katastrofe takve da prosto on ne zna da se izvuče iz toga, postaje rob samome sebi a bio je gazda, bio je gospodin a postao je ništa. Ama ljudi, ja garantujem: 95 posto pada morala, i fizičkoga, i materijalnoga u ljudima ruši se usred greha.
Greh prouzrokuje svaku nevolju nad čovekom, i bolest, bolesti se javljaju, to je profesor Jerotić rekao ovde, svaka bolest, svaka bol je psihosomatske prirode, tu se slažem s njim. Znači, ne može drukčije ni nastati, to mora čovek da shvati, zdrav čovek, ponosan, fin, lep stade u Edemski vrt i sve mu se pokoravalo, bio je prekrasan, sličan Bogu i onda kad je počeo da gramza došao je u situaciju maltene da se boji šušnja kad šušti kraj njega. Zamisli cara koji vlada vasionom a boji se šušnja!
Greh prouzrokuje slabost, strah, bedu neviđenu, greh je loša pojava, on dolazi od strane negativne sile, tj. satane, on tera čoveka da greši jer je i sam zbog greha pao, zbog neposlušnosti Božijim zapovestima, on je počeo polako da se gordi i izgubio svest o svojoj visini. Normalno, došao je u stanje pohlepe, nezadovoljan je, i zato on tako urla i napada na ljude i danju i noću, pomućuje umove ljudske. Neko kaže, nema mira, neko kaže zle misli me muče, neko kaže ne zna šta mu se dešava, neko ne može da spava… – sve je to usled greha, a satana je greh servirao kao predlog i čovek ga usvojio, a nije morao da ga usvoji i da greši.
Gde piše da sam ja noćas morao u kockarnicu da idem i da se kockam i prokockam imanje, taman posla. Sve je to satana predložio, ja sam ispunio, dakle, nema on tu vlast nad tobom ako ti ne prihvatiš.
Arhimandrit Stefan Vučković