Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NE POPUSTITI NI MILIMETAR

Svaki greh sapliće čoveka, da li umno, da li fizički. Uzmimo prostu jednu stvar koja je svakodnevno prisutna; neko kaže: “popiću jednu, dve čaše…”. Nije to strašno, ali ako se dve popiju, treća će doći na red, pa onda se kaže ‘četvrta i peta nikome ne smeta’, to se pevalo. I šta ćemo onda?

 

Svaki greh treba zauzdati, ili mu dati jednu granicu do koje sme da ide i ni milimetar ne popuštati. Ako pređemo tu granicu odmah se ispovediti i kazati duhovniku da si pogazio svoju sopstvenu zapovest, a nije ti niko to naredio. Važno je da Bog vidi tvoju revnost, da se trudiš, a ne šta me briga!

svaki greh

Alkoholizam je porok koji izaziva tragičnu situaciju i posledice. Alkoholičar je živ ali je mrtav, ima ime da je živ ali je mrtav. A da ne govorimo sad o razvratnom ponašanju gde ljudi ruše svoj ugled i ugled porodice, i na kraju najstravičnija stvar, upropaste sve, bližnje i bogatstvo što su stekli, i ugled pred ljudima.

Ili, to se isto često dešava, neko je zanimljiv, nasmejao se nekoj ženi i ona njemu, i ne stanu na tome i dođe do katastrofe takve da prosto on ne zna da se izvuče iz toga, postaje rob samome sebi a bio je gazda, bio je gospodin a postao je ništa. Ama ljudi, ja garantujem: 95 posto pada morala, i fizičkoga, i materijalnoga u ljudima ruši se usred greha.

Greh prouzrokuje svaku nevolju nad čovekom, i bolest, bolesti se javljaju, to je profesor Jerotić rekao ovde, svaka bolest, svaka bol je psihosomatske prirode, tu se slažem s njim. Znači, ne može drukčije ni nastati, to mora čovek da shvati, zdrav čovek, ponosan, fin, lep stade u Edemski vrt i sve mu se pokoravalo, bio je prekrasan, sličan Bogu i onda kad je počeo da gramza došao je u situaciju maltene da se boji šušnja kad šušti kraj njega. Zamisli cara koji vlada vasionom a boji se šušnja!

Greh prouzrokuje slabost, strah, bedu neviđenu, greh je loša pojava, on dolazi od strane negativne sile, tj. satane, on tera čoveka da greši jer je i sam zbog greha pao, zbog neposlušnosti Božijim zapovestima, on je počeo polako da se gordi i izgubio svest o svojoj visini. Normalno, došao je u stanje pohlepe, nezadovoljan je, i zato on tako urla i napada na ljude i danju i noću, pomućuje umove ljudske. Neko kaže, nema mira, neko kaže zle misli me muče, neko kaže ne zna šta mu se dešava, neko ne može da spava… – sve je to usled greha, a satana je greh servirao kao predlog i čovek ga usvojio, a nije morao da ga usvoji i da greši.

Gde piše da sam ja noćas morao u kockarnicu da idem i da se kockam i prokockam imanje, taman posla. Sve je to satana predložio, ja sam ispunio, dakle, nema on tu vlast nad tobom ako ti ne prihvatiš.

Arhimandrit Stefan Vučković

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: