PROMOCIJA KNJIGE
U zbirci „Čemernice“ pesnika Goluba Jašovića, pored rodoljubivih, ljubavnih i duhovnih pesama, iskristalisale su se i nove „porodične“ pesme.
Pesnička zbirka „Čemernice“ dr Goluba Jašovića, objavljena ove godine u ediciji „Savremene poezije“, Beograd-Kosovska Mitrovica, predstavljena je na promociji u Udruženju književnika Srbije u Francuskoj 7 u Beogradu.
Na promociji su, pored domaćina večeri Vidaka Maslovarića, govorili i pesnikinja Slavica Jovanović, dr Milorad Jevrić i autor.
Slavica Jovanović je, između ostalog, rekla da Golub Jašović svoje stihove sporo vaja i da su njegove reči guste.
– U njegovoj poeziji se pojavljuje njegova draga kao vila sa Zvečana. Njegova draga ga vodi u pećinu Ceremošnju. Kada je Golub kao mlad pisao rodoljubive pesme, njegovi drugovi su pisali ljubavne. A sada njegovi drugovi pišu rodoljubive, a on piše ljubavne. Golub Jašović je pesnik i biblijskog iskustva. U njegovoj poeziji žive kosovska imena. U njegovoj poeziji ima puno toponima. Golub Jašović često piše i o herojima iz poslednjeg rata. Piše i o Milošu Ćirkoviću… U njegovoj poeziji je pretežnija refleksija srca, a ne refleksija uma – rekla je Slavica Jovanović.
O heroju Milošu Ćirkoviću
Nekadašnji profesor Goluba Jašovića dr Milorad Jevrić rekao je da u zbirci „Čemernice“ ima 46 pesama, ali i da je Milan Rakić napisao svega 50 pesama. Jevrić je podsetio na junački podvig Miloša Ćirkovića iz Belog Polja o kojem su Golub Jašović i Slavica Jovanović sačinili zbirku pesama većeg broja pesnika koji su pesme pisali o heroju Ćirkoviću.
U ovo nesrećno vreme, novi poslenici pisane reči na Kos(t)ovu polju, među kojima je svakako i Golub Jašović, perom i dušom svedoče o novoturcima, novokrstašima, novojaničarima, starim dušmanima u novom ruhu. Imaju o čemu, jer golem je spisak zločina nad nama. Da se od kostiju zidaju građevine, srpski zid bi bio makar za stopu viši i duži od kineskog.
Ovo su reči iz recenzije Novice Sovrlića, postavljene i na zadnjoj stranici knjige, kao nauk i opomena. Pesnikinja i prevodilac Ana Dudaš je u svojoj recenziji pesničke zbirke „Čemernice“ Goluba Jašovića, apostrofirala rodoljubive, ljubavne i „duhovne svetilnice“ prizrenske, misleći na pesmu o Bogorodici Ljeviškoj kojom je ova zbirka otvorena.
Ljubavne i o ženi-pratiocu
– Sa ovom pesmom Bogorodici Ljeviškoj, pesnik Golub Jašović, dao je izvanredan uvod u sadržajnu tvorevinu ostale lirike u knjizi koja nam donosi prefinjene i korisne spoznaje, unosi zahvat neiscrpne čežnje i treptaje – kaže Ana Dudaš.
U zbirci „Čemernice“ pored rodoljubivih, ljubavnih i duhovnih pesama iskristalisale su se i nove „porodične“ pesme. To su pesme koje su u ovom veku projavili kosovsko-metohijski srpski pesnici. Oni koji su morali da napuste Kosovo i Metohiju i da u novi život krenu bez igde ičega kao i oni koji su ostali da čuvaju svoja ognjišta. Oni koji su uspeli da očuvaju svoje porodice, ali i oni koji to nisu uspeli već su im se porodice ratom proredile, raspale ili ostale pokidanih veza…
A kako drugačije nazvati Golubove pesme „Safari na Adi“, „Viktor i ja“, „Badnjaku iz Šumarica“, „Povratak u zavičaj“, „Viktor“ i druge. Pesme o unucima nisu samo dečje pesme već su i porodične. Reke Sitnica i Bistrica su verni pratioci poezije Goluba Jašovića, izvorište „vode nasušne“, večite i nepresušne inspiracije od koje Jašović ne odustaje.
Voljenoj ženi-pratiocu, Jašović takođe piše ljubavne pesme pune strasti, čežnje i zahvalnosti… Takva je pesma „Bol“ posvećena Slavci J. kako stoji u podnaslovu jedne ljubavne.
Nisu toliko gorki stihovi Goluba Jašovića kako u naslovu nove zbirke „Čemernice“ stoji. Zato ostaje enigma zašto je pesnik rečju „čemernice“ imenovao svoju novu pesničku zbirku. Ali, kakav bi to pesnik bio kada bi ljubiteljima poezije još naslovom sve rekao.
Piše: Slavica Đukić
Izvor: Jedinstvo