NOSE VREDNE PODATKE
Nakon 30 godina vetra, talasa i UV zračenja, gumene patke i žabe verovatno su se pretvorile u mikroplastiku, ali se ne isključuje mogućnost da neka zaluta.
Pre 30-ak godina s teretnog broda pao je kontejner u severnom delu Tihog okeana, iz njega su isplivale gumene patke koje i danas dolaze do plaža pružajući vredne podatke naučnicima o okeanima.
Kontejner sa 29.000 gumenih pataka, kornjača, dabrova i žaba krenuo je iz Hong Konga u SAD. Umesto na odredištu, teret u kom su bile gumene patke usled oluje završio je u moru u januaru 1992.
Snažni talasi i moćni vetrovi igračke su odgurali prema obalama širom sveta na putovanja duža od onih koje su njihovi proizvođači ikad zamislili.
Ljudi koji su šetali plažama skupljali su ih i postepeno su putovanja plastičnih igračaka za kupanje privukla pažnju naučnika.
Vreme potrebno igračkama da stignu do različitih delova sveta i rute kojima su išle pružili su mnoge neočekivane uvide u struje okeana.
Američki okeanograf Kurtis Ebesmajer preuzeo je vodeću ulogu u studijama, nakon što je nekoliko godina ranije prikupio podatke posle jedne slične brodske nesreće.
Kad je više od 60.000 Nike patika završilo u moru, a zatim otplutalo na zapadnu obalu SAD i Kanade, angažovao je mrežu kupača da dojave šta su pronašli.
Kontaktirali su ga i kada su otkrili gumene patke, prateći njihovo poreklo kroz zaštitni znak proizvođača.
“Nesreća s gumenim životinjama donela je naučnicima pravu riznicu podataka”, kaže Johana Baer, okeanografkinja sa Univerziteta u Hamburgu.
“Jednim potezom osigurano je hiljade podataka – u uobičajenim uslovima ne bismo jednostavno bacili u more toliko naučnih mernih instrumenata odjednom.”
Istraživačke bove nisu novi izum
Ideja istraživanja okeanskih struja korišćenjem plutajućih uređaja daleko je od nove.
“Korišćenje plutajućih našrava (bova) jedna je od najstarijih metoda istraživanja mora”, kaže okeanograf Jerg-Olaf Volf sa Univerziteta Oldenburg.
Davne 1864. istraživač Georg fon Nojmajer iz nemačkog pomorskog opservatorijuma u Hamburgu bacio je bocu s porukom u more dok je plovio s rta Horn.
Njegovo pismo tražilo je od nalaznika da izvesti gde je i kada pronađena boca.
Stigla je do Australije.
“To je bilo pre više od 150 godina i pomoglo je boljem razumevanju velikih okeanskih struja”, kaže Volf.
Danas naučnici koriste uređaje opremljene GPS-om za beleženje preciznih podataka o temperaturama, salinitetu vode ili vazdušnom pritisku koji se odašilju putem satelita.
“Postoje i uređaji koji tonu s površine do dubine od 1 i 2 kilometra, prikupljajući podatke, pa se vraćaju na površinu”, kaže Volf.
Podaci koje su osigurale flote gumenih igračaka bili su daleko manje precizni.
“Ali to je bolje nego ništa, pogotovo zato što su podaci generisani besplatno”, kaže on, napominjući da visoka cena digitalnih mernih uređaja znači da je nemoguće koristiti ih u tako velikim brojevima.
Patke, dabrovi i žabe prvo su kružile u smeru suprotnom od kazaljke na satu u severnoj pacifičkoj struji, od Sitke na obali Aljaske, duž Aleutskih ostrva, pokraj poluostrva Kamčatke i konačno natrag preko Tihog okeana uz zapadnu obalu SAD do Aljaske.
Godine 1994, 1998, 2001. i 2003. Ebesmajer je primio izveštaje o nalazima iz Sitke, što sugeriše da su neke od igračaka napravile nekoliko krugova.
Druge su ‘pobegle’ iz vrtloga i stigle do Havaja i Australije.
“Možda je jedno od najuzbudljivijih otkrića da su igračke odlutale iz Tihog okeana u Severni Atlantik”, kaže Baer.
“To su predvideli odgovarajući modeli, ali životinje su dokazale da se to zaista može dogoditi.”
Skupljači predmeta na plažama još su uvek pronalazili igračke početkom 2000-ih na istočnoj obali SAD, kao i u Škotskoj i Engleskoj.
Naučnici kažu da su otplutale prema severu kroz Beringov moreuz u Arktički okean, dosegnuvši Grenland, iako ostaje nejasno jesu li bile smrznute u ledu ili su ‘sedele’ na ledenim bovama.
„Ova ruta je bila zanimljiva potvrda da tamo postoji površinska struja koja prelazi toliku udaljenost“, kaže Volf.
Neočekivana otkrića
On je koristio bove kako bi istražio kako se otpad distribuira u Severnom moru, kao deo interdisciplinarnog tima osnovanog 2016. godine.
Bacili su 65.000 malih drvenih bova u Severno more, označenih brojem i zahtevom da se prijavi njihov pronalazak s detaljima o mestu i vremenu.
Ovaj projekat je takođe pružio neočekivane uvide u to da se struje u Severnom moru mogu preokrenuti pod određenim uslovima.
“Iznenada smo primili izveštaje iz Engleske koji su pokazali da drvene bove više ne plutaju u smeru suprotnom od kazaljke na satu kao i obično, već u smeru kazaljke na satu”, kaže Volf. Naučnici nisu znali da je to moguće.
Takve studije mogu omogućiti bolje razumevanje distribucije plastičnog otpada kako bi se razvili načini za postupanje s njim.
Korištenje plutajućih instrumenata takođe može pružiti podatke za razvoj meteoroloških modela i poboljšati prognoze, kao i predviđanja za decenije koje dolaze, s obzirom na klimatske promene, kaže Baer.
Za sada nije jasno šta se dogodilo sa gumenim igračkama koje nisu pronađene.
Volf veruje da ih više nema na morima.
Nakon 30 godina vetra, talasa i UV zračenja, gumene patke i žabe verovatno su se pretvorile u mikroplastiku.
Baer, međutim, kaže da je nekoliko igračaka možda još uvek napolju, možda smrznuto u ledu, i da bi se mogle pojaviti.
“Gumene patke imaju zastrašujuće dug vek trajanja, kao i sva plastika koja se vrti u moru”, kaže ona.