MUŽ

U njoj razgažena fotelja, u fotelji muž u položaju istočnjačkog mudraca. On odmara posle rada…

Popodne je. Tanke štrafte svetla cvile iz spuštenih roletni prosečne srpske porodice. Dnevna soba tone u san posle ručka. Dnevna soba je topla ljudska pećina.

U njoj razgažena fotelja, u fotelji muž u položaju istočnjačkog mudraca. On odmara posle rada… S punim pravom! Fotelja ima oblik njegovog tela, njegovo telo ima oblik fotelje. On gleda u televizor, televizor gleda u njega. Oni su u vezi. Dva tela, jedna duša.

Šušte stare nove vesti. Ćutke se rukuju afrički premijeri i poglavice, ćutke eksplodiraju bombaši samoubice, ćutke pevaju gole pevačice, ćutke padaju avioni… Da bi muž spavao na miru.

Na mužu je verni karirani pokrivač, kao verni pas. Verni karirani pas duboko diše. I verne karirane novine duboko dišu. Ukrštene reči rastu i smanjuju se na muževljevim grud’ma. Mirišu na njega. On miriše na državnu službu. Državna služba miriše na duvan i opštinski arhiv. Svi zasluženo odmaraju.

Nad zasluženim odmorom bdije bleda lampa, povijena služavka, starinska, prava. Idealna žena! (Usta ima, jezik nema.) Lampa se uzdržava od disanja. Kulturno se uzdržava. Oborenih očiju gleda isključivo ispred sebe. Gleda u muževljeve papuče. Poštuje ih, kako sleduje.

Muževljeve papuče ćute kraj fotelje. Papuče su dve debele crne bube. Papuče stoje kao on. Papuče su on. U papučama muža koji spava stanuju njegove radne noge kad je budan, a nije u državnoj službi. Noge svakog dana trpe cipele po osam sati službene dužnosti i za to trpljenje primaju državnu platu. Iz njih izvire teritorijalni vonj njegovog roda (sa patriotskom notom). Vonj čuva granice njegove imovine, uključujući i ženu. Vonj stražari i opominje! Vonj upozorava na prisustvo gospodara u fazi mirovanja.

Ne treba se igrati!