ČESTITKA
Njene misli prekide stvarno čudo. Čaršav se razvi i na njemu se pojavi boca šampanjca sa dve čaše. Iz čaršava se začu čestitka.
U parku je sedeo mladić Igor i izjavljivao ljubav devojci Svetlani. Ona ga prekine i reče:
– Pogledaj Igore, pala je zvezda.
– Hm – nakašlja se Igor – strogo govoreći zvezde ne padaju. Čitao sam raspravu u naučnopopularnom časopisu i tamo lepo objašnjavaju da to nisu zvezde koje padaju, već meteori i meteoriti. Proleću kroz Zemljinu atmosferu i…
– Oh pobogu, Igore, ti si uvek tako ukalupljen! Ja napamet mogu da izrecitujem kako bi mi ti na primer čestitao rođendan. Nemoj da se čudiš. Evo, ti ćeš mi reći:
“Uvažena Svetlana, čestitam ti važan praznik. Sa osobitim zadovoljstvom i osećanjem visoke odgovornosti pokušaću da ti uz čestitke poželim da ispuniš svoj dug i obavezu prema porodici i zajednici, kao i da imaš uspeha na poslu.
– Dovoljno! – uzviknu Igor – A šta tome fali?
– Pa, u osnovi ništa. A znaš šta mi je pre sat-dva rekao Vasja? Rekao mi je: “Svetlana, za taj praznik bih ti na dar dao pola sveta… pola kugle zemaljske.
– Da, ima sveta koji voli da daje na poklon ono što mu ne pripada… – progunđa Igor.
– Je li? – reče Svetlana – Ali meni je mnogo prijatnije sa Vasjom. On je tako interesantan. Ti si bio i ostaćeš ukalupljen! Nemaš ni trunke romantike! – sa tim rečima ona se diže i gotovo otrča.
– Kuda ćeš?! – uzviknu Igor – To je nepravda prema romantici! Ja sam romantičan, sto puta više nego Vasja!
– Sumnjam – doviknu ona – Pored toga, Vasja mi je obećao čarobni čaršav koji ispunjava sve želje.
– Šta?! Pa, to je besmislica! Takve stvari ne postoje!
– Vasja je rekao da će ga naći ispod zemlje…
Ona ode, a Igor je još sedeo na klupi i kašljucao. Onda se diže i metalnim glasom reče sebi:
– Lepo! Pronaći ću ja taj čarobni čaršav!
Prošle su dve nedelje. Igora nije nigde bilo, kao da je propao u zemlju. Na sam Svetlanin rođendan zakucao je na njena vrata. Bio je neobrijan, izgreban, iscepan i imao je cipele na bosim nogama. On joj svečano pruži čarobni čaršav koji je nosio pod pazuhom i reče:
– Ovo je ono. Poželi nešto!
– Htela bih nešto svečano i prigodno – odgovori ona, misleći, eto, kako je jaka ljubav okorelog racionalistu pretvorila u romantičara, ukalupljenog čoveka u fantastu. Njene misli prekide stvarno čudo. Čaršav se razvi i na njemu se pojavi boca šampanjca sa dve čaše. Iz čaršava se začuše reči čestitke:
“Uvažena Svetlana, čestitam ti važan praznik. Sa osobitim zadovoljstvom i osećanjem visoke odgovornosti…”