KORISNO OTKRIĆE
U ranijim istraživanjima skenirano je više od 200 miliona gena pronađenih u DNK uzorcima uzetim iz okoline i pronađeno je 30.000 enzima koji mogu da razgrade deset raznih vrsta plastike.
Grupa argentinskih naučnika koristi mikroorganizme poreklom s Antarktika da bi se u netaknutim prostranstvima belog kontinenta počistilo što više onečišćenja koje nastane od goriva ili od plastike.
Ranije studije su pokazale da mikrobi u tlu i u okeanima širom sveta evoluiraju tako da mogu jesti plastiku.
Od pre se zna i da postoje mikrobni enzimi koji razgrađuju plastiku, a često se nalaze u bakterijama na deponijima smeća i sličnim mestima prepunim plastike.
Ranijim je istraživanjima skenirano više od 200 miliona gena pronađenih u DNK uzorcima uzetim iz okoline i pronađeno je 30.000 različitih enzima koji mogu razgraditi deset raznih vrsta plastike.
Argentinski istraživači iskoristili su sićušne mikrobe koji jedu otpad, kreirajući tako prirodan sistem čišćenja zagađenja prouzročenog dizelom koji se koristi kao izvor električne energije i toplote za istraživačke baze na zaleđenom Antarktiku.
Taj kontinent je zaštićen Madridskim protokolom iz 1961. kojim je propisano da se mora održati u netaknutom stanju.
Istraživanje o tome na koji bi način mikrobi mogli biti od koristi kada je posredi plastični otpad, materijal je za proučavanje i većih problema u okolini.
Domaći mikroorganizmi
– U ovom smo radu koristili potencijal domaćih mikroorganizama – bakterija i gljivica koje nastanjuju antarktičko tlo, čak i kad je ono kontaminirano, a ti mikroorganizmi jedu ugljene hidrate, odnosno naftu. Ono što je za nas kontaminant, za njih može biti hrana – rekao je biohemičar, dr. Lukas Ruberto.
– Ugljeni hidrati su organska jedinjenja sastavljena jedino od atoma ugljenika i vodonika i nalaze se na brojnim mestima, uključujući sirovu naftu i prirodni gas. Ova vrsta mikroorganizama u suštini jede jedinjenja slične nafti i koristi ih kao gorivo. Slični mikroorganizmi su već odigrali važnu ulogu u razgrađivanju naftnih mrlja, poput one u Meksičkom zalivu 2010. godine – pojasnio je.
Ruberto je u decembru s kolegama naučnicima otputovao u Karlini, jednu od šest stalnih argentinskih baza na Antarktiku, pri čemu je bio prisiljen proći i karantin da bi se sprečio potencijalni prenos koronavirusa na ovaj kontinent na kojem je ranije ipak došlo do izolovanih slučajeva zaraze.
Bioremedijacija – čišćenje tla zagađenog dizelom
Članovi njegovog tima obavili su bioremedijaciju, a radi se, među ostalim, o čišćenju tla zagađenog dizelom, pri čemu se koriste autohtoni mikroorganizmi i biljke te se na taj način uklanja oko 60 do 80 odsto onečišćenja.
Dr. Ruberto je kazao da su članovi njegovog tima mikrobima pomogli azotom, vlagom i prozračivanjem da bi im optimizovali uslove delovanja.
– U osnovi time postižemo da mikroorganizmi, uz vrlo malen uticaj na okolinu, biološki smanje nivo zagađivača – pojasnio je Ruberto.
On i kolege počeli su da istražuju na koji bi način mikrobi mogli doprineti čišćenju plastičnog otpada i drugde u svetu. I goriva i plastika su polimeri, dakle, molekuli sastavljeni od dugih lanaca uglavnom ugljenika i vodonika.
– Jedan od naših ovogodišnjih projekata bavi se potragom za autohtonim mikroorganizmima sposobnim za razgradnju plastike – kazala je Natali Bernar, biohemičarka i specijalistkinja za biorazgradnju plastike.
– Otkrijemo li da se plastika zaista uspešno razgrađuje, u sledećem koraku bi trebalo da shvatimo na koji se način to odvija da bismo dugoročno pronašli način biotehnološkog procesa razgradnje polimera na ovako niskim temperaturama – rekla je Bernar.
Izvor: 24sata.hr