TAKMIČENJE SA SAMIM SOBOM
Nekako sam, svakoga dana, u svakom pogledu, krenuo da pišem sve bolje i bolje. I napisao sam mnogo šta, ali to nisam bio ja.
Poslušavši savete iskusnijeg i uspešnijeg pisca, ja počeh da se takmičim sa samim sobom. Znam da sam tom Dostojevskog vezao i krenuo da radim bicepse, tricepse…
I za grudi… Ne mnogo. Po sedamdeset sedam puta. Tri puta po sedamdeset sedam puta. 3×77 – baš kao neka terapija.
Razmišljao sam da ne završim kao glavni lik u romanu Dostojevskog, pa sam „Zločin i kaznu“ dao da sklone od mene. I sve što bi moglo da me povuče, da ličim na nekog pisca takođe.
Tražio sam originalnost, stavljao i Turgenjeva pod jastuk, mislieći da neću da ličim na ruske klasike.
Sestri sam rekao da skloni Čehova, da ne počnem da ličim na majstora kratke priče. I nekako sam, svakoga dana, u svakom pogledu, krenuo da pišem sve bolje i bolje. I napisao sam mnogo šta, ali to nisam bio ja. To nije bio moj život. Originalnost da, ali prokleta fikcija.
I nisam se sećao ni junaka svog romana, kao da imam amneziju od alpraozama (xanaxa).
Sve što sam napisao, u narednih pet godina, a evo 2024. već uveliko grabi da se ulije u onu 2025. godinu, kao Dunav u Savu.
Pojavio sam se na vratima jedne redakcije, na koju me uputila jedna izdavačka kuća. I usput sam poneo, kao pravi profesionalac, sve što sam napisao do te nesrećne 2019.godine. Dve aktovke kao dva kofera.
Dajte da vidimo šta imamo.
I ja mu greškom, od umora ili nepažnje, dam skripte, koje sam napisao do 2019.godine, a one do 2024.godine, zaboravim da izvadim iz aktovke.
– Bravo! To je to! Ovo će biti sigurno objavljeno. Javićemo Vam.
A za ovu drugu aktovku, sa kojom sam disciplinovano pisao i smišljao zaplete i krajeve, dobijem negativan odgovor u mejlu:
„Izlaganje, krajnje konfuzno“
„Nedovoljno za bilo kakav vid objave“
„Poradite na sebi, dragi pišče!“
„Sve najbolje u radu“
Izem ti odgovor, pomislim se u sebi. I spalim sve one skripte kao nacisti u kristalnoj noći, knjižurine i knjige koje sam pisao, a koje su me koštale snova i neprospavanih noći. I završim u dnevnoj bolnici, u psihijatrijskoj ambulanti.