Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

POUKA RUSKOG SVETOG STARCA

Sveti Serafim Sarovski govorio je „ne stidi se krsnog znaka, hrišćanine“, misleći na sve one koji se snebivaju kada prolaze pored crkava i manastira.

 

Ne stidi se hrišćanine da se prekrstiš desnom rukom i tri spojena prsta pred Crkvom kada prolaziš, pred svetinjom, pred ikonom na koju naiđeš u domu prijatelja svog, pred obrok da bi zablagodario Gospodu, pred početak posla, nakon završetka rada, kada krećeš negde i kada stižeš, kada se moliš u crkvi ili kod kuće. Nigde se i nikada ne stidi da se prekrstiš desnom rukom u slavu Božiju, jer kako ti njega poznaš među ljudima, tako će i On tebe poznati na nebu jer Ga se nisi postideo!

ne stidi se

Krsnim znakom se osenjujemo tj. krstimo se, prvo radi toga da bi taj znak na nama video Bog. Da, braćo Bog vidi kada se mi krstimo, kada stavljamo na sebe znak krsta. A neki od vas se krste nemarno, brzajući, i nimalo se ne udubljuju u to što čine! Greh je tako krstiti se! Valja se krstiti sa pažnjom i strahopoštovanjem. Kažeš – nema sile u krstu?! Nije tačno, ima u krstu sile, i to velike, kada se krstiš kako treba – sa verom i strahopoštovanjem, i misleći o tome šta zapravo činiš.

Krsni znak je znak zbog koga Bog obraća Svoju pažnju na nas i zbog koga na nas izliva Svoju spasonosnu dobrotu. Krsni je znak onaj pečat zbog koga Bog prima naše molbe. Moliti se, znamenujući se krsnim znakom, znači moliti se, iskati nešto u ime Isusa Hrista: „Ja nisam došao sam, mene je Isus Hristos poslao k Tebi, Gospode! A da je to stvarno tako, svedoči pečat Njegov na meni – krsni znak!“

Ako, pak, misliš, čoveče, da u krstu nema sile, zašto se onda uopšte i krstiš? Ili nikako ne stavljaj na sebe krsta, i onda će svi znati da nisi Hrišćanin, ili ga stavljaj onako kako treba: ne brzajući, sa strahopoštovanjem i pažnjom, udubljujući se u to što činiš!Znači, mi se osenjujemo krsnim znamenjem da bismo privukli na sebe blagodat Božiju.

I još se krstimo toga radi da bi to video lukavi, naš neprijatelj – đavo. Da, braćo, neka i lukavi vidi kako se mi osenjujemo krsnim znakom, neka vidi zato što on taj znak ne voli. Kao što se boji Samog Isusa Hrista, tako se isto lukavi boji i znaka Hristovog – Krsta. Krst je najpouzdanije oružje protiv đavola, najjača zaštita od njega, najoštriji mač protiv – neprijatelja…

Krsni znak čuva nas i štiti od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas Anđeo Hristov čuva i štiti. Đavo beži od krsnog znaka, a Anđeo nam na krsni znak prilazi.

Najzad, mi se krstimo i radi toga da bismo pred drugima ispovedali Isusa Hrista, Koji je raspet na Krstu – da, neka ljudi vide Koga mi to ispovedamo, u Koga verujemo, u Koga se nadamo, Koga volimo, Koga poštujemo! A tebe je, međutim, ponekad stid da se prekrstiš! Znaš li ti kakav greh time činiš? To znači da se stidiš što si Hrišćanin – stidiš se što pripadaš Hristu, što u Hrista veruješ, u Hrista se nadaš, Hrista poštuješ i voliš!…

Ne, nemoj se stideti da priznaš da si Hrišćanin, da si Hristov, inače će se Isus Hristos postideti da te prizna Svojim na Strašnom sudu Svome i neće hteti da te primi u Carstvo Nebesko. Prema tome, mi se krstimo radi toga da bismo pokazali da smo Hrišćani, da bi to video Bog, da bi video Anđeo-Čuvar naš, da bi video lukavi i da bi ljudi videli da smo Hrišćani.

Po tome kako se čovek krsti, može se odrediti i kakav je Hrišćanin. Čak se može i ovako reći: „Kako se ko krsti, tako i veruje“! U duhovnom životu u svemu se počinje od malog. Ko ispuni malo, utvrđuje se u većem. Iz majušnog semena strahopoštovanja izrasta veliko stablo hrišćanske pobožnosti.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: