Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ZDRAVIJA I PREČIŠĆENA VARIJANTA

Iako gi puter zvuči kao luksuzna namirnica, ova vrsta putera može se napraviti samostalno kod kuće.

 

Nutricionistkinja Jelena Avramov objasnila je kako se gi puter pravi, da li je zaista zdraviji od običnog i kome se preporučuje.

gi puter

Ona je demonstrirala kako se pravi gi (ghee) puter

„Kocka putera kuva se nekih 45 minuta, s tim što se kratko kuva na toj jačoj temperaturi, a onda se posle temperatura smanji nakon ključanja i onda se to kuva nekih 45 minuta i čekamo prosto da dođe do izdvajanja te pene i onda ćemo tu penu posle odsraniti kašikom. Procedimo i dobijemo gi puter“, kaže nutricionistkinja Jelena Avramov.

Skuvani puter se procedi kroz gazu ili cediljku. Kada se ta zlatno-žuta masa ohladi, stavi se u teglicu pa u frižider, da ne bi užegla.

Jelena je objasnila da je gi puter zapravo prečišćen puter.

„Znači, mi ovim postupkom skidamo tu penu i čistimo ga od kazeina, to je mlečni protein, i čistimo ga od laktoze, odnosno od mlečnog šećera i prosto dobijamo jedan proizvod koji je 100 odsto masnoća“.

Puter sadrži oko 82 odsto masnoće, dok gi puter čini skoro 100 odsto masnoće, zato puter ima manje kalorija, jer ima manje masti. Isto tako, puter sadrži i laktozu i kazein, dok gi puter ne sadrži laktozu i kazein.

Nutricionistkinja Jelena Avramov podsetila je na simptome koje mogu prepoznati oni kojima smetaju laktoza i kazein: „Kada postoji ta problematika, mogu da se jave raznorazni simptomi – može da bude otežano varenje, može da se javi neki osip na koži, crvenilo, može da bude čak i otežano disanje, a da nema veze sa varenjem. Kada su te intolerancije, odnosno netolerancije, ja sam za to da se to sprovodi putem neke eliminacione dijete, odnosno da se prosto piše šta se jede jedno vreme i onda posle da se prosto testiraju razne namirnice. Izbacite jedno vreme iz ishrane pa vidite prosto reakciju organizma, šta se dešava, da li ima boljitka ili nema boljitka, pa ako nema onda izbacite nešto drugo, pa onda testirate tu namirnicu i onda na kraju prosto dođete do zaključka šta vam smeta, i šta bi trebalo generalno eliminisati iz ishrane“.

Pošto gi puter ima više masnoće u odnosu na puter, pitanje je da li to znači da je on i više aterogen od putera, da se još lakše lepi na krvne sudove ili to nema veze?

Jelena Avramov je bila oprezna sa optužbama.

„Ja ne bih zalepila etiketu ni na jedan, ni na drugi. Znači, količina određuje da li će nešto biti aterogeno, da li će imati uticaj na povećanje holesterola itd, a ako koristimo u nekim umerenim količinama koristimo za termičku obradu, u malim slojevima, kao začin – onda to neće napraviti apsolutno nikakakav problem“.

BioCapillary oglas 900 px

Interesantno je bilo objašnjenje tačke dimljenja, koja je različita kod običnog putera i gi putera, pa je tako kod putera tačka dimljenja na oko 170 stepeni, dok je ona kod gi putera na oko 250 stepeni Celzijusa.

Ovo ukazuje da imamo više prostora na gi puteru, kada je u pitanju prženje, zato što je u pitanju viša temperatura, odnosno tačka dimljenja, što znači da možemo da pržimo na mnogo višim teperaturama bez bojazni da će se ta masnoća raspasti i da će da dođe do stvaranja onih loših, trans masnoća. Jeste on bezbedniji u tom smislu da imamo više prostora za povećanje temperature, ali svakako ta tempeartura ne bi ni trebalo da bude visoka – dobili smo stručno objašnjenje nutricioniste.

Puter sadrži obilje vitamina i minerala, ipak treba imati meru

Osim što ima svoje negativne strane kad se sa njim pretera, puter sadrži i minerale i vitamine, o čemu je nutricionista takođe govorila.

„Masti sveukupno, i običan puter i gi puter su izvori tih liposolubilnih vitamina – A, D i K, to su vitamini koji se rastvaraju samo u mastima. Znamo svi da je vitamin A dobar za bolji vid, za zdravlje kože, vitamin E je jedan od najjačih antioksidanata, vitamin D je dobar za zdravlje kostiju, zatim dokazano da je delotvoran i kod depresije, i zapravo se smatra više hormonom nego vitaminom“, detaljno je pobrojala.

„Što se tiče minerala, tu je prisustvo selena i joda, koji utiču pozitivno generalno na imunitet, zatim imamo tu linolnu, masnu kiselinu koja se negde u literaturama navodi da ima obično antibakterijsko, antiinflamatorno dejstvo, pa čak i antikancerogeno dejstvo“, rekla je Jelena Avramov, ali naglasila značaj umerenosti i da svakako ne treba da puter sečemo nožem i jedemo ga.

„Svakako je mnogo bolja alternativa za kuvanje, dinstanje, pa čak i prženje, da se prosto taj zejtin, suncokretovo ulje i generalno rafinisana ulja bi apsolutno trebalo izbaciti iz ishrane, pogotovo vršiti termičku obradu nad istim, na visokim temperaturama, baš zbog pojave tih loših masti, trans masti, koje ako se već desi da nekad unesemo kroz neku hranu, koju ćemo sigurno nekad pojesti iako ne bi trebalo, u smislu konditorskih proizvoda, slaniša, slatkiša, pekarskih proizvoda itd, ali bar da se potrudimo da u svojoj svakodnevici i u termičkoj obradi hrane koju jedemo i spremamo za našu porodicu, da onda bar u okviru toga ne unosimo dodatne još trans masti“, preporučila je Avramov.

Zaključak je da ništa nije ni 100 odsto zdravo, ni 100 odsto nezdravo, već da treba imati meru, pa čak i kada jedemo namirnice koje imaju kvalitetne sastojke.

Izvor: RTS

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: