Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NEOTPORNOST NA VIRUSE

Virusolozi se slažu da je nošenje maski moglo da ostavi traga na naš imunitet jer on jednostavno nije imao prilike da ojača u kontaktu s drugim virusima. Tako bi nam i prehlade ubuduće mogle teže padati.

 

„Po pravilu se s virusima sretnemo u detinjstvu i razvijemo neki bazični imunitet, ali budući da su ti virusi stalno prisutni, onda svoj imunitet obnavljamo ili održavamo aktivnim na način da kad dođemo u kontakt s virusom, da se sve ćelije koje to pamte malo aktiviraju, obnove, i po pravilu nas štite od pojave bolesti. Međutim, nošenje maski nam ne pomaže da nadražujemo taj naš imuni sistem i ne podsećamo da bi trebalo da se aktivira i održavi svojevrsni imunološki fitnes“, rekla je hrvatska virusološkinja Irena Tabain.

nošenje maski

Ona je dodala da takvo stanje ne može da potraje dugo.

„Tako se već pokazalo da i infekcije virusima koji u pravilu izazivaju vrlo blage infekcije, zbog kojih tek malo šmrcamo ili imamo neku tek blago povišenu temperaturu pa ih najčešće prevaziđemo u hodu, kod odraslih osoba sada mogu izazvati i teže kliničke slike“, rekla je i dodala:

„Ali takvo stanje ne bi trebalo dugo da potraje, jer ćemo prestankom nošenja maski opet biti u kontaktu sa svim mikroorganizmima i funkcionisati kao i ranije“, navela je dr Irena Tabain.

Grip sporadičan

Poslednja „prava“ sezona gripa bila je ona u zimu 2019./2020. godine, neposredno pred pandemiju koronavirusa.

BioImunitet kapi za imunitet

„Već se pojavio COVID-19, a mi smo još uvek bili u sezoni gripa koja kod nas kreće obično sredinom decembra, a onda eskalira oko Nove godine i Božića. U vreme kad se pojavio koronavirus, mi smo još uvek intenzivno testirali virus gripa“, priseća se dr Tabain.

Tada je nastupilo potpuno zatišje, da bi se grip opet pojavio 17. avgusta kada su detektovani prvi slučajevi gripa kod osoba koje su boravile na Jadranu. Usledilo je manje bolničkih infekcija tokom avgusta i septembra, a onda se situacija smirila.

„U toj međusezoni imali smo redovno, svake sedmice, po nekoliko slučajeva gripa, što nije uobičajeno. Bilo ih je 200-tinak do oktobra, kad se situacija primirila. Ali od decembra svake sedmice detektujemo oko 40 slučajeva gripa sedmično. Uglavnom su to AH3 podtip, i pojedinačni slučajevi H1N1 pandemijskog soja gripa, ali on se javi sporadično, jedan do dva slučaja u 14 dana. Međutim, grip još uvek ima priliku da pokaže svoje lice“, veli virološkinja Tabain.

Izvor: Novi list

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: