Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

OPORAVAK KOŽE

Bakterije za pravljenje sira funkcionišu tako da stvaraju proteine koji oporavljaju kožu i podstiču brzo zarastanje.

 

Bakterije koje se koriste za pravljenje sira su bile genetski modifikovane kako bi se napravili proteini koji pomažu u oporavku kože. Ova saznanja bi mogla da budu od velike pomoći prilikom lečenja rana kod dijabetičara.

bakterije sira

Kada se koriste za rane kod miševa, bakterije za pravljenje sira funkcionišu tako da stvaraju proteine koji oporavljaju kožu i podstiču brzo zarastanje. Trenutno se sprovodi istraživanje kako bi se videlo da li mogu da pomognu u lečenju hroničnih rana koje se dešavaju pacijentima sa dijabetesom.

Otprilike četvrtina osoba sa dijabetesom razvija čireve, otvorene rane koje ne zarastu pravilno zbog slabe cirkulacije i drugih problema. U ekstremnim situacijama, oštećeni deo tela – obično stopalo – mora da se amputira.

Jere Kurkipuro i njegove kolege iz Bitehnološkog preduzeća u Kuopiju u Finskoj pitali su se da li bi mogli da povećaju zarastanje rana obezbeđivanjem proteina uključenih u obnavljanje kože.

Umesto da ubrizgavaju ove proteine u rane, oni su predložili bakterije genetskog inženjeringa koje bi mogle da generišu proteine na neodređeno vreme kada se jednom unesu u ranjeno tkivo.

Oni su koristili bakterije Lactococcus lactis, koje se često koriste u proizvodnji sira i za koje se smatra da je malo verovatno da će imati štetne posledice po zdravlje ljudi. Naučnici su genetski izmenili bakterije da bi stvorili tri proteina za lečenje kože.

Naučnici su testirali ove bakterije primenjujući ih na lezije široke jedan centimetar na životinjama, koje su ličile na dijabetičke čireve. Posle nedelju dana redovne upotrebe, rane su skoro potpuno zarasle. Poređenja radi, rane tretirane inertnim materijalom zarastaju veoma sporo.

Mikroskopska analiza je otkrila da modifikovane bakterije ubrzavaju zarastanje rana privlačeći imune ćelije, podstičući stvaranje krvnih sudova i povećavajući aktivnost ćelija koje formiraju vezivno tkivo zvanih fibroplasti.

Kod miševa nisu primećene nus pojave, a nakon ovog, Kurkipuro i njegove kolege sada sprovode kliničko ispitivanje u Nemačkoj i Poljskoj kako bi procenili genetski modifikovane bakterije kod ljudi sa dijabetičkim čirom na stopalu.

Trenutno, većina dijabetičkih čireva na stopalu se leči uklanjanjem mrtve kože, njihovim lečenjem i primenom antibiotika. Hiperbarična terapija kiseonikom, terapija negativnim pritiskom na ranu, električna stimulacija, faktori rasta i bioinženjerska koža su sve novije terapije, iako su ili preskupe ili imaju malo uspeha.

Izvor: B92.net

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: