Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

OGRANIČENA KOLIČINA

Poslednjih godina su studije pokazale da je blag nedostatak vitamina D prisutan kod većine ljudi na svetu.

 

Svi znamo roman Čarlsa Dikensa Božićna priča. Radnja ovog romana se dešava u vreme industrijske revolucije u Londonu.

blag nedostatak vitamina

Naime, jedan od glavnih likova, maleni Tim, bio je veoma nizak, hodao uz pomoć štaka, a noge su mu bile oslonjene na gvozdene okvire. Živeo je u jako siromašnoj porodici. U bajci božićni duh posećuje staru škrticu Ebenezera Skrudža i podstiče ga da donira novac i hranu porodici malenog Tima, čime mu spašava život. Mali Tim je bio bolestan, jer je odrastao uz skromnu ishranu u Londonu prepunom magle i dima, bez sunca. Čarls Dikens je stvorio malog Tima inspirisan bolešću koja je posledica ozbiljnog nedostatka vitamina D i tada je bila česta. Mali Tim je patio od rahitisa, jer je bio suočen sa nedostatkom vitamina D u periodu rasta i razvoja.

A mi danas govorimo o vitaminu D ne zato što su ovako ozbiljne posledice nedostatka vitamina D prisutne u modernom društvu – nisu, i rahitisa skoro da nema u razvijenim zemljama. Već se bavimo vitaminom D, jer su izvesne studije pokazale da on ima uticaja na imunitet, pa zbog toga utiče na tok raznih bolesti i njihov ishod. Poslednjih godina su objavljene studije koje su pokazale da je blag nedostatak vitamina D prisutan kod većine ljudi na svetu, da je povezan sa dijabetesom, kardiovaskularnom bolešću, nekim vrstama raka, infektivnim bolestima i takođe sa citokinskom olujom, koja povećava šansu za smrt od korone. Takođe, studije su pokazale da osobe koje imaju više vitamina D u krvi u trenutku dijagnostikovanja raka imaju veće šanse za ozdravljenje nego osobe koje imaju nedostatak.

I da kažemo odmah – za vitamin D je sporno da li je uopšte vitamin. Jer vitamini su materije koje ne možemo da stvaramo u telu i moramo da ih unosimo, a vitamin D je jedini koji ne ispunjava ovaj kriterijum (i za one sitničave – da dodam da i neku količinu vitamina K stvaraju bakterije u crevima, ali to nije naš organizam nego su bakterije u crevima, tako da osim vitamina D sve vitamine unosimo). Kada je u pitanju hrana, vitamin D se nalazi u plavoj ribi, mleku koje je obogaćeno, žumancetu, goveđoj džigerici. Ali najčešće veći deo se stvara sunčanjem – vitamin D se stvara u koži od holesterola pod dejstvom sunca, odnosno ultraljubičaste (UVB) svetlosti. Nakon što se stvori od holesterola u koži, vitamin D se prvo aktivira u jetri, a zatim i u bubrezima. To nam govori o tome da i stanje kože, kao i stanje ovih vitalnih organa ima uticaja na koncentraciju vitamina D u krvi.

I tu dolazimo do prvog odgovora na pitanje ko pati od blagog/umerenog nedostatka vitamina D (dakle, rahitis nije predmet ove priče) i kome bi suplementi koristili?

Starije osobe. Prvo zato što se sposobnost stvaranja vitamina D u koži smanjuje kako koža stari, zatim starije osobe imaju oslabljenu funkciju jetre i bubrega. Treće, starije osobe manje izlaze napolje, a naročito kad ih epidemiolozi zatvore u kuću I, takođe, starije osobe koriste više lekova. Koji lekovi su posebno problematični? Kortikosteroidi (prednizon), lekovi koji se koriste za tretiranje epilepsije ili antikonvulzanti i lekovi za tuberkulozu mogu uticati na nedostatak vitamin D. Osim toga statini, klasa lekova koji se koriste za sniženje holesterola u krvi reaguju sa vitaminom D na neobičan način – vitamin D izgleda da smanjuje neželjene efekte statina, ali isto pojača njihov uticaj na koncentraciju holesterola.

I kad pričamo o godinama, sledeći kandidat za suplemente vitamina D su – žene u menopauzi koje imaju smanjenu gustinu kostiju. Vitamin D ženama u menopauzi može da pomogne da smanje rizik od preloma kostiju. Ako ste muško i trljate ruke jer se ovo ne odnosi na vas, pazite sad. Istraživanja su pokazala da je erektilna diskfunkcija češća kod muškaraca koji nemaju dovoljno vitamina D. To ima veze jer je vitamin D povezan sa stvaranjem testosterona, pa i osobe koje su uzimale anabolike mogu uzeti vitamin D kako bi pomogli testisima da uspostave normalno lučenje testosterona.

Gojazne osobe. Zato što se vitamin D rastvara u masnom tkivu, manje vitamina D je dostupno za postizanje efekta u telu gojazne osobe. Takođe, gojazne osobe imaju često masnu degeneraciju jetre a rekli smo da je jetra organ koji je ključan za aktivaciju vitamina D.

Tamnopute osobe. Osobe koje imaju tamnu kožu mogu imati nedostatak vitamina D jer melanin koji se stvara u koži sprečava prodor UV zraka kroz kožu. Takođe, nedostatak vitamina D se najčešće registruje kod žena u islamskoj populaciji, zbog kompletnog pokrivanja lica i tela.

Osobe koje se ne sunčaju dovoljno imaju blag do umeren nedostatak vitamina D, posebno tokom zime, kada nema sunca. I ovo poslednje nas zanima jer deluje kao da onda svima nedostaje vitamin D. A usput, možemo da konstatujemo i to da zatvaranje u kuće i neizlaganje suncu snižava imunitet, nadam se da će naši dragi epidemiolozi to uzeti u obzir ovog proleća.

Sledeće pitanje – Da li nedostatak vitamina D u svetu ima razmere pandemije? Sigurno ste čuli da ima, i da većina ljudi na svetu ima blag do umeren nedostatak vitamina D. Ono što većina smatra gornjom granicom za unos je 4000 IU, preporučena doza je od 400 do 1000 IU na dan tokom zimskih meseci. Pošto se rastvara u mastima, najbolje je suplemente uzimati uz masnije obroke ili mleko. Ali i dalje se vode debate o tome da li su megadoze vitamina D opravdane, posebno sada u svetlu saznanja da ima uticaja na imunitet i koronu. Ako razmislimo o tome kako je tekla evolucija, da našem telu treba baš mnogo vitamina D kao što neki forsiraju, onda ne bismo crneli na suncu, jer kao što rekosmo kada crnimo, stvara se melanin, a melanin sprečava prodor UVB zraka i stvaranje vitamina D. Osim toga da dodam i to da, ako previše vremena provodite na suncu, imaćete opekotine ali nećete imati više vitamina D, jer se on ne stvara posle neke optimalne granice. Prema tome, priroda je uredila da naše telo stvara ograničenu količinu vitamina D.

prof. dr Svetlana Stanišić, dr stomatologije, dr nauka fizičke hemije, Univerzitet Singidunum

https://www.youtube.com/channel/UCXFcJJONZ2HrDet_zjV9elg

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: