Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ŠTETNE PROMENE

Digitalni ekrani ostavljaju posledice po naše zdravlje, najpre utiču na čulo vida, tako što slabe oštrinu i isušuju oči.

 

Savremeni način života podrazumeva da sve više vremena provodimo ispred računara i sa mobilnim telefonima. To je postalo još učestalije tokom pandemije kada smo praktično pomešali privatni i profesionalni život.

digitalni ekrani

Jedno od novijih istraživanja pokazalo je da je to ostavilo i posledice po naše zdravlje, u prvom redu na vid.

Oftalmolog dr Nevena Bjelović navodi da je mnogo simptoma koji ukazuju na ovaj problem i objašnjava da se ta grupa simptoma naziva astenopijom i da obuhvata prolazne poremećaje vidne oštrine, osećaj nelagodnosti, umor, čak i glavobolju i bol u očima i iza očnih jabučica.

Druga grupa simptoma odnosi se na suvoću oka izazvanu retkim treptanjem. Manifestuje se crvenilom i osećajem peckanja i prisustva stranog tela u oku.

„Najštetniji je uticaj tzv. plave svetlosti iz digitalnih ekrana i zato je preporučljivo da se nose naočare sa filterima koji štite od toga, bez obzira da li su dioptrijske ili ne“, upozorava dr Bjelović i skreće pažnju na to da se tokom boravka pred računarima pet puta ređe trepće nego inače. „Zato upotreba veštačkih suza mora da bude redovna“, naglašava oftalmološkinja.

Veliki problem je što je uticaju digitalnih ekrana izložen sve veći broj dece. Ona provode mnogo vremena pred računarima, tabletima i mobilnim telefonima, igrajući video igrice.

Najnovije studije ukazuju na efekat miopizacije, odnosno pojave privremene kratkovidosti kod te populacije. Za sada nema potvrda da bi to moglo da preraste u trajnu kratkovidost, odnosno pojavu dioptrije, ali treba biti oprezan, naglašava dr Bjelović.

„Kod dece se takođe javlja suvoća oka, ali i prolazna promena vidne oštrine. Oko postaje lenjo jer je dugo na istoj udaljenosti. To zamara mišiće odgovorne za brzo prilagođavanje oka sa daljine na blizinu i obratno. Oni se kontrahuju i izazivaju zamagljenje i glavobolju“, ističe ona.

Dobra vest je da dosadašnja istraživanja nisu pokazala da može doći do nekih dugoročnih posledica, u smislu ozbiljnog oštećenja prednje površine oka. Zato je važno da na vreme prepoznamo problem i da ga pravilnim odnosom držimo pod kontrolom.

To podrazumeva pravljenje čestih pauza u toku rada i lagane vežbe za relaksaciju oka, zaključuje dr Nevena Bjelović.

Izvor: RTS

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: