Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SMRTNOST RASTE

Iako hronična bolest bubrega predstavlja globalnu pretnju po javno zdravlje, važno je njeno rano otkrivanje, jer ono omogućava adekvatnu negu i lečenje.

 

Hronična bolest bubrega (HBB) je česta ali i opasna bolest, koja se može završiti smrtnim ishodom ukoliko se ne leči. Jedan od deset odraslih stanovnika sveta živi sa ovom bolešću. Smrtnost povezana sa bolestima bubrega raste iz godine u godinu i predviđa se da će postati peti vodeći uzrok smrti do 2040. godine.

hronična bolest bubrega

U našoj zemlji su se 2020. godine, izabranim lekarima u domovima zdravlja, javile 33.072 osobe zbog oboljenja bubrega. U Beogradu je iste godine registrovano 358 novoobolelih stanovnika, a 389 lica je umrlo od hronične bubrežne insuficijencije, od toga 210 osoba muškog i 179 osoba ženskog pola, stoji na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Iako HBB predstavlja globalnu pretnju po javno zdravlje, u državnim agendama su uglavnom zastupljeni programi za hronične nezarazne bolesti koji se koncentrišu oko četiri najznačajnije grupe bolesti – kardiovaskularnih bolesti, karcinoma, dijabetesa i hroničnih respiratornih bolesti.

Veliko opterećenje bolestima bubrega, globalna nejednakost u nezi bubrega i loši ishodi bubrežne insuficijencije donose istovremeno rastući teret za obolele osobe, njihove porodice i staratelje, ali i zajednicu u celini.

Rano otkrivanje bolesti omogućava adekvatnu negu i lečenje, smanjuje morbiditet i mortalitet, a samim tim poboljšava održivost i isplativost lečenja ovih bolesti.

Postoji jaz u znanju o ovim bolestima, koji je vidljiv na svim nivoima zdravstvene zaštite.

Prepreke boljem razumevanju ovog problema predstavljaju složena priroda informacija o bolestima bubrega, niska svest o ovom problemu, ograničena zdravstvena pismenost, ograničena dostupnost adekvatnih informacija, nedostatak spremnosti za učenje ali i nedovoljna ciljana edukacija zdravstvenih radnika.

Poboljšanje zdravstvene pismenosti u velikoj meri zavisi od pružalaca zdravstvenih usluga odnosno od toga koliko oni efikasno komuniciraju i edukuju osobe koje žive sa oboljenjem bubrega.

Zdravstvena pismenost omogućava pojedincima sticanje sposobnosti da pronađu, razumeju i koriste informacije i usluge, kako bi doneli prave odluke i pokrenuli akcije u vezi sa zdravljem.

Rastuća osposobljenost i pristup tehnologiji takođe pruža nove mogućnosti za unapređenje obrazovanja i svesti o bolestima bubrega za sve zainteresovane strane. Napredak u telekomunikacijama, uključujući platforme društvenih medija, pomaže u poboljšanju obrazovanja korisnika.

Zato, ovom prilikom, za Svetski dan bubrega, pozivaju se sve osobe širom sveta koje žive sa ovom bolešću, da povećaju znanje o načinu očuvanja zdravlja bubrega, da se informišu o svom zdravstvenom stanju i ciljevima lečenja.

Pored toga, pozivaju se naučnici, stručnjaci, zdravstveni radnici, pacijenti, administratori, stručnjaci za zdravstvenu politiku, vladini zvaničnici, nefrološke organizacije i fondacije, da uzmu učešće u kreiranju odgovarajuće zdravstvene politike koja bi obezbedila bolje zdravlje pacijenata sa bubrežnim oboljenjima i samim tim smanjila opterećenje budžeta predviđenog za zdravstvenu zaštitu.

Izvor: N1

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: