Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

AJMO NA KAFU…

Najpopularnije piće na svetu je… voda. A kafa je odmah iza vode! Ovde pričamo o zdravstvenim efektima drugog po redu popularnog napitka.

 

Zahvaljujući prijatnoj aromi koja potiče od eteričnih ulja, danas se koristi širom sveta, proizvodi u oko 70 zemalja i, prema statistici, najviše kafe danas piju Skandinavci, zatim Amerikanci, pa Nemci i Francuzi.

kafa efekti

Dakle, u bogatim zemljama u kojima je životni vek relativno dug kafa je omiljeno piće. U odnosu na skandinavske zemlje, potrošnja kafe u Srbiji nije naročito visoka. Sve komercijalne mešavine kafe na svetu sadrže dve osnovne vrste, arabiku i robustu, a robusta ima i skoro dva puta veću količinu kofeina od arabike. Zrna arabike su ravnija, izduženija i njihov središnji žleb je talasast. Robusta je kafa lošijeg kvaliteta i njena zrna su okruglija, više savijena i njihov žleb je ravan. Uzgoj robuste je jednostavniji jer je otpornija na tropske vrućine i štetočine, raste na nižim nadmorskim visinama, a ima i nižu cenu.

Danas pričamo o zdravstvenim efektima kafe i odmah napominjemo – ovo nije priča o efektima suplementa kofeina. Kafa je mnogo više od kofeina, ona sadrži oko 2.000 raznih materija.

Uticaj kafe na zdravlje je i dalje pod znakom pitanja jer su rezultati istraživanja veoma kontradiktorni i jer postoje razne vrste kafe i mnogo načina spremanja koji otežavaju poređenje rezultata istraživanja. Takođe, teško je odvojiti uticaj kafe od uticaja pratećih navika kao što je pušenje ili način ishrane. Otkad znamo za nju, a to je par vekova, kafa se koristila za poboljšanje varenja i otklanjanje glavobolje i kašlja. Legenda kaže da je otkrio pastir iz Etiopije pošto je primetio da su mu koze neuobičajeno razdragane kad se najedu plodova iz jednog grma. To što je pastir primetio bilo je dejstvo kofeina. I da počnemo od kofeina…

Za kofein znamo da u manjim količinama stimuliše budnost, a u većim izaziva razdražljivost i nervozu. Kofein povećava budnost tako što se vezuje za adenozinske receptore u mozgu i sprečava da adenozin ostvari svoj sedativni efekat. Međutim, pokazalo se da se uz redovan unos kofeina broj adenozinskih receptora u mozgu povećava, što znači da osoba naviknuta na dve šolje kafe dnevno neće imati veće sposobnosti ako ih unese, ali će biti usporenija ako ih ne unese.

Pritom treba reći i to da kofein povećava našu sposobnost da brzo menjamo objekat pažnje, ali ne i sposobnost da budemo dugo i intenzivno koncentrisani na jedan određeni objekat. To praktično znači da kafa povećava vrstu pažnju koja nam je potrebna pri upravljanju motornim vozilima, ali zato, na primer, nimalo ne utiče na vrstu pažnju koja nam je neophodna za učenje ili čitanje. Osim na koncentraciju, kofein ima uticaj na ubrzanje rada srca zbog čega ima uticaj na kratkoročno povećanje krvnog pritiska, a u većim količinama ili kod osetljivih osoba može izazvati ubrzano lupanje srca i podrhtavanje ruku.

Kada su u pitanju pozitivni uticaji na zdravlje, neke studije pokazuju da unos kafe smanjuje rizik od nastanka pojedinih oboljenja (Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, dijabetes tipa 2, ciroza jetre i sl.). Taj pozitivan uticaj na zdravlje nije posledica dejstva kofeina, jer su studije pokazale da i kafa bez kofeina ima isto dejstvo, već, očigledno, nekih drugih materija, verovatno hlorogene kiseline.

Opšteprihvaćen je stav da kafa podiže krvni pritisak. Međutim, istina je da, nakon prvobitnog porasta pritiska, kafa utiče na sniženje krvnog pritiska pre svega zbog diuretičkog efekta kofeina. Nažalost, veliki broj ljudi unosi velike količine kafe od ranog jutra, bez vode i na prazan stomak, što nije dobro zbog rizika od oštećenja sluznice želuca jer kofein utiče i na povećano lučenje želudačne kiseline.

Na prekomeran unos kofeina treba da obrate pažnju i osobe sklone anemiji jer polifenoli iz kafe sprečavaju preuzimanje gvožđa u crevima. Takođe, trudne žene treba da ograniče ili prekinu unos kafe kako bi smanjile verovatnoću od spontanog pobačaja i kako bi odstranile uticaj kofeina na razvoj ploda jer i kofein, kao i alkohol, prolazi kroz placentalnu barijeru. Od lošeg možemo reći sledeće: ono što je potvrđeno jeste da je nefiltrirana kafa značajan izvor kafestola i kahveola, diterpena koji izazivaju porast tzv. lošeg holesterola u krvi. Uklanjanje tih masnih materija se postiže isključivo dejstvom papirnih, a ne metalnih filtera, zbog čega espreso sadrži diterpene.

Sadržaj pesticide u kafi – jako malo

Ako ste popili kafu – sedite u kola.

prof. dr Svetlana Stanišić, dr stomatologije, dr nauka fizičke hemije, Univerzitet Singidunum

https://www.youtube.com/channel/UCXFcJJONZ2HrDet_zjV9elg

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: